Нису увели санкције Русији, отвара се питање стратешког смера: Шта Европска комисија замера Србији

Добри односи Србије и Русије, а поготово то што Београд није увео антируске санкције посебно је засметало Европској комисији која је то ставила у нацрт извештаја о напретку наше земље према чланству у Европској унији.

"Србија се још није ускладила ни с једном рестриктивном мером против Руске Федерације као ни с већином изјава високог представника о том питању. Задржала је односе на високом нивоу с Руском Федерацијом и интензивирала односе с Кином што отвара питање стратешког смера Србије", пише у нацрту извештаја за Србију у који је хрватска агенција Хина имала увид.

Комисија ће у среду објавити пакет о проширењу чији су кључни део извештаји с оценама о напретку у реформама сваке од земаља које су на путу према чланству у ЕУ.

Приштински медији: Шта пише у ЕУ извештају о напретку Србије и "Косова"

Осим у погледу Русије, Србија такође није прихватила низ других изјава високог представника у име ЕУ и рестриктивне мере према Кини, Белорусији, Ирану, Северној Кореји и Венецуели. Осим тога летови за Русију постали су фреквентнији, наводи се.

"Од Србије се очекује да се поступно усклађује с политикама према трећим земаља с политикама и стајалиштима ЕУ, укључујући и рестриктивне мере", додаје се у нацрту извештаја.

Додаје се, међутим, и да је Србија наставила да сарађује с ЕУ у напорима за спречавање избегавања санкција Русији и пружањем финансијске и хуманитарне помоћи Украјини.

Од Србије се очекује и да побољша резултате у процесуирању ратних злочина, и наводи се да и даље избегава да подиже оптужнице против високорангираних осумњичених, и да процесуирање случајева траје предуго.

"Србија би требало да предузме кораке како би убрзала процесуирање ратних злочина и решила значајан број нерешених предмета од преко 1.700 предистражних случајева што и даље изазива велику забринутост", стоји у нацрту извештаја.

Србија је, како се наводи, наставила сарадњу с Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове, који је заменио Хашки суд. У питању ратних злочина настављена је сарадња с Босном и Херцеговином, док је у сарадњи с Хрватском и Приштином забележен мали напредак.

"Србија тек треба да покаже истинску преданост истрази и пресуђивању ратних злочина. Низ српских политичких странака, политичара и медија и даље без реперкусија пружа подршку и јавни простор осуђеним ратним злочинцима и негира ратне злочине, укључујући и геноцид у Сребреници", каже се у нацрту извештаја.

У тексту се такође указује и на велики број несталих особа.

"Нерешена судбина особа несталих током сукоба 1990-их остаје кључно питање које треба решити на западном Балкану. Упркос сталном напретку у идентификацији, 7.608 особа и даље се води као нестало”, каже се у тексту и додаје да су потребни даљи напори на регионалном нивоу путем групе за нестале особе основане 2018. у оквиру Берлинског процеса за јачање сарадње, као и на билатералном нивоу.

Многи долазе у Србију као туристи и затим покушавају да нелегално уђу у ЕУ
Србија, како се додаје, још није усклађена ни са европском визном политиком, иако је ЕУ стално позива да то учини.

Наводи се и да Београд има безвизни режим са 16 земаља чијим грађанима су потребне визе за улазак у ЕУ. Како се додаје, Србија има безвизни режим углавном са земљама које нису признале независност тзв. Косова.

Што се тиче билатералних односа, Србија остаје предана одржавању добрих билатералних односа с осталим земљама из процеса проширења и са суседним чланицама ЕУ. Њени односи су Хрватском "и даље су обележени ад хок антагонистичким јавним разменама и дипломатским демаршима", пише у извештају, а преноси Хина.

Односи с Босном и Херцеговином су добри и уопштено стабилни иако је резолуција УН о Сребреници довела до политичких напетости, каже се у нацрту извештаја.

У овом смислу се посебно наглашава да високи српски званичници учествују на, како се наводи, "нелегалном" Дану Републике Српске, 9. јануара.