Срби су најпривилегованија национална група у Црној Гори, док су Црногорици мање привилеговани ове, него претходне године, кажу резултати истраживања јавног мњења у овој држави, које је јуче објавио Центар за грађанско образовање.
"Налази из 2024. указују да су Срби перципирани као најпривилегованија национална група – просечна оцена од 3.49, уз благо повећање у односу на 3.46 из 2023. године. Црногорци су перципирани као мање привилеговани у 2024. него у 2023. години, уз пад просечне оцене са 3.44 на 3.30", саопштено је из ове невладине организације.
Истраживање обављено на узорку од 1.000 грађана старијих од 19 година у периоду од 17. до 25 октобра показало је, објавио је јуче ЦГО, да је у Црној Гори "раширена дискриминација по основу националне припадности".
"Роми остају перципирани као најдискриминасанија група, са просечном оценом од 4.20. Следе Муслимани са оценом од 2.76. Остале групе као што су Албанци, Хрвати и Бошњаци забележиле су мање промене. Више од 50 одсто грађана сматра да мањине несу дискриминисане", речено је на представљању резултата истраживања.
Стефан Синановић, професор српске и докторант опште књижевности, млади национални активиста из Црне Горе, пише у ауторском тексту, реагујући на резултате истраживања, да "јесте привилегија бити Србин, и увек је била, али не онако како како се то замишља и како се презентује".
"Не знам је ли и вама, привилегована браћо и сестре, дан почео црвеним тепихом, али мени је, колико изађох из куће, пришао полицајац, пребацивши ми свој сако преко рамена јер је прохладно, тутнуо у џеп 20 евра да ми се нађе за доручак и јогурт, и уз топли, људски осмијех, питао шта би још могла Управа полиције да уради за моје Уставом утврђене слободе и права", пише Синановић.
"И таман се ми ту братски изгрлимо и изљубимо, кад се сјетих да живим у земљи која је деценијама системски дискриминисала мој народ, језик, Цркву, чија је званична политика отворено непријатељска спрам Србије, у којој су закони и сам Устав подешени неправедно и неравноправно у односу на Србе, и у којој – сад кад сегрегација и апартхејд нису баш као за вријеме ДПС-а, а некима тај земан очигледно недостаје – постоје НВО које, при чистој свијести и здравој памети, постављају грађанима питање коју нацију и народ сматрају мање или више привилегованим у односу на друге, и медији који таква скаредна истраживања преносе, а онда, исте те адресе неког другог оптужују за подјеле и шовинизам", речи су Синановића.
Реаговали су и из НВО "Ми знамо ко смо", наводећи да је ова "својеврсна травестија, којом се повлашћенима проглашавају они који су деценијама дискриминисани по различитим основама, увод у доста дубље и импликативније проблеме који се тичу свих грађана Црне Горе и њихових, Уставом загарантованих, права".
"Не само да је беспредметно и беспотребно, у друштву које номинално тежи грађанском карактеру, грађанима постављати питање о наводној 'привилегованости' било које етничке заједнице, већ се оваквим неумјесним захватима, угрожава, можда и стигматизује, означени народ. Фарсична природа читавог истраживања још је проблематичнија уколико знамо да је Црна Гора земља у којој је, до скоро, по официјелним подацима, рецимо, у државној администрацији, било запослено само 4.8 посто Срба (којих по посљедњем Попису има 33одсто), у којој је, од стране државног врха, парламентарне већине и од стране институција система, прогоњена Српска Православна Црква, и у којој језик којим говори највећи проценат њених становника (43посто) ни данас нема заслужени статус службеног језика", саопштено је из "Ми знамо ко смо".
Из ове НВО наводе да је "погрешно и, у том смислу, с аспекта европских, грађанских и демократских принципа, рискантно – под варљивом кринком покушаја доприноса друштвеној кохезији и помирењу – било коју националну заједницу маркирати као привилеговану и повлашћену у односу на остале".
"Истовремено, занимљиви су и, вишеструко речити, и моменат и презентација гротескног истраживања (спроведеног два дана након објављивања званичних резултата Пописа становништва) што – као и све учесталији насртаји медијско-политичке конјуктуре на српски народ у Црној Гори – може само указивати на жељу да се дезавуише амбијент који је, очигледно, многе затекао и изненадио.
У том смислу, још једном указујемо на чињеницу да је на снази дискриминаторни језички преседан неупоредив са уставним, грађанским и лингвистичким праксама било које европске земље, и да ова заоставштина криминогеног и аутократског режима погађа управо грађане који се називају "привилегованима", наводе из НВО "Ми знамо ко смо".