После најаве председника Александра Вучића, Влада Србије усвојила је јуче Предлог закона о организацији и надлежности правосудних органа у процесуирању кривичних дела извршених на територији Косова и Метохије. Председник Вучић раније је најавио да ће посебно тужилаштво и посебна судска већа "гонити све који учествују у прогону српског становништва" на Космету.
Према саопштењу Владе, предлогом закона предвиђено је да надлежност у првом степену за ове предмете имају Више јавно тужилаштво и Виши суд у Београду, а за поступање у другом степену Апелационо јавно тужилаштво и Апелациони суд у Београду.
"Такође, предвиђено је да се у Вишем јавном тужилаштву у Београду образује Посебно одељење за кривично гоњење кривичних дела која су извршена на територији Косова и Метохије", наведено је у саопштењу Владе.
Иначе, председник Србије половином септембра рекао је да ће закон о организацији надлежности правосудних органа Србије за подручје Космета бити усвојен у Скупштини Србије у року од 45 дана. По најави Вучића, тужилаштво ће имати "посебан задатак да истражи и гони криминална и противправна дела службеника и званичника институција у Приштини".
"Усагласили смо то и са Србима са Косова и Метохије, посебно са представницима Српске листе као легитимним представницима српског народа на KиМ. Они су ово тражили и ми смо сматрали да је веома важно", рекао је Вучић додајући да "државни органи у Србији често немају довољно времена за KиМ и да је то наша болест од 1945. наовамо".
По његовим речима, "успостављање ове мере неће трајати довека, већ само до успостављања и поштовања норми договорених и потписаних у Бриселу, уз поштовање Бриселског споразума".
"Ми овим попуњавамо правни вакуум, јер у овом тренутку немамо начин да гонимо све оне који учествују у прогону, протеривању, малтретирању, шиканирању, пребијању и упуцавању Срба на KиМ", рекао је Вучић, нагласивши да је овим законом бити "обухваћена и лица српске националности која, у име и за рачун албанске тајне полиције, спроводе прогон српског живља на најгори могући начин и учествују у прогону нашег становништва".
Иначе, Бриселским споразумом предвиђено је да Србија интегрише судске власти на Космету, односно да оне функционишу у оквиру правног система "Косова".
Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа, који је познат као Бриселски споразум и који је постигнут 19. априла 2013. године, постављени су основи за интеграцију српских правосудних органа из северних општина у тзв. косовски систем. Правосудни органи на северу до тада су функционисали у оквиру српског система.
Посла ће у овом случају за српске правосудне органе бити и то на претек.
"Неки случајеви чекају већ деценијама да буду решени, да жртве, њихове породице добију било какву сатисфакцију. Узмимо само пример убиства 14 жетелаца у Старом Грацком, узмимо насиље током мартовског погрома 2004. године, да не говорио о безбројним примерима убистава, премлаћивања, уништавања имовине, пљачки, застрашивања Срба, уништавања гробаља, цркви, манастира. Знамо ми да ће извршиоци бити недоступни српским правосудним органима, али за нас би важно било да наша држава истражи те злочине, да макар објави имена осумњичених. Значајно би било и да они који чине злочине над Србима, који их планирају, знају да ће то неко истраживати", каже један од наших саговорника, Србин из Северне Митровице у првој реакцији на предлог закона.
Адвокат Небојша Влајић, који годинама већ заступа Србе пред правосудним органима тзв. Косова, у изјави за РТ Балкан каже да је Србима на Космету драго и веома важно што је један такав предлог закона донет, јер сви они очекују да одговарају они који чине овако незапамћену репресију над Србима на КиМ.
"Међутим, по мом уверењу овакав закон није ни био неопходан, јер Србија је држава на целој својој територији па и на Космету. Она може на основу садашњег Кривичног закона и Закона о кривичном поступку да води поступак против било ког лица које на њеној територији изврши кривично дело, укључујући и оне особе које сада намерава да гони", каже адвокат Влајић.
По његовим речима, један овакав закон свакако је користан.
"Потребна је воља да се ти људи гоне. Али, није довољна само воља јер се ради углавном о томе да су ти људи недоступни српским органима. Они живе на КиМ, избегавају одласке или путовања кроз Србију тако да држава Србија нема ни један механизам како до њих може да дође, како може да их ухапси. Али свакако, постоје многи људи који су заслужили кривично гоњење и то би српска заједница са одобравањем поздравила", каже адвокат Влајић.
По речима Љубана Карана, бившег обавештајаца, предложени закон је више него значајан посебно за Србе на КиМ, јер се на Косову и Метохији дешава невиђено етничко чишћење нашег народа од стране Куртија и институција тог режима.
"Овај предлог закона важан је такође и због тзв. Куртијевих Срба који због својих дволичних амбиција да напредују тамо где не би требало и где не би смели, и где је срамота да напредују, а то је у антисрпској средини, помажу Куртију и његовим насилницима, батинашима да нађу измишљене разлоге да примењују силу и друге начине терора према Србима. Они су којекакви потказивачи, сведоци. Они су ти који глуме некакве Србе за које је Куртијев режим прихватљив и да Србија греши у приступу према Косову, да Косово треба да буде самостална држава. То су отпадници од српског народа који чине велико зло Србима па и Србији према држави. А, у исто време, слободно се крећу и по КиМ где су награђени и поштовани од Куртија и његових злочинаца. Слободно се крећу и по Србији, не оптерећује их савест, а није постојао начин да одговарају по нашим законима. То је територија Србије и све што раде против Србије треба да подлеже српским законима", каже Каран.
По његовом мишљењу, предлог закона је важан и због Албанаца који чине нечувене злочине над Србима на КиМ.
"И према Куртијевим терористима и њиховом терору треба применити такав закон где год постоје докази да су терорисали Србе. Они чине убиства, тешка рањавања, друге злочине, а крећу се и по Балкану и по Србији. Овај закон ће их ограничити у том кретању, неће се осећати слободно ни у Србији ни у другим државама које поштују српске иницијативе и захтеве за хапшења и изручења Србији", каже Каран.