Србија и Балкан
Извештај тзв. високог представника: Шта то смета Шмиту?
У седмом извештају који покрива период од 16. априла до 15. октобра, а који ће представити Савету безбедности УН, Шмит се жали како Савез независних социјалдемократа Милорада Додика и друге странке на власти, подривају ауторитет државних институција и слабе њихов учинак
Политичка слика у Босни и Херцеговини је замагљена, гледано диоптријом високог представник у Босни и Херцеговини Кристијана Шмита. Ова земља није у потпуности искористила убрзање које јој је ЕУ дала у правцу европских интеграција и једина је у региону која је изостављена из Плана раста Европске уније.
Кривци за препреке на путу ка ЕУ су тамошњи политичари, док Шмит себе криви за одрживи развој демократије. За све остало крива је владајућа коалиција у Републици Српској, па и Србија.
Наиме, у седмом извештају који покрива период од 16. априла до 15. октобра, а који ће представити Савету безбедности УН, Шмит се жали како Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика и друге странке на власти, подривају ауторитет државних институција и слабе њихов учинак. Тако, Народна скупштина РС наставља да усваја законе који стварају паралелни правни оквир у БиХ, а владајућа коалиција наставља да напада државне институције, посебно Уставни суд БиХ и мандат високог представника.
"То укључује претње и хушкачку реторику, али и радње којима се поткопава мој кредибилитет као високог представника, а тиме и способност да проведем свој мандат. Оваквим поступцима се директно крши Анекс 10 Дејтонског споразума за мир, који налаже пуну сарадњу страна у Споразуму са високим представником", навео је Шмит, ког институције Републике Српске не признају за високог представника.
"Истовремено, и поред наставка усвајања неуставног изборног закона Републике Српске, важно је напоменути да су све политичке странке у Републици Српској одлучиле да учествују на недавним локалним изборима у организацији Централне изборне комисије Босне и Херцеговине", навео је Шмит, како преносе сарајевски медији.
Велики део извештаја односи се на усвајање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, којом је 11. јул проглашен Међународним даном размишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995, односно на оно што се након тога дешавало у РС и Србији.
А дешавала се "агресивна кампања историјског ревизионизма, вишеструко негирање геноцида у Сребреници и величање ратних злочинаца од стране владајуће коалиције у РС".
Тако, подсећа Шмит, истовремено са усвајањем резолуције о Сребреници, Влада РС је усвојила нацрт Споразума о мирном раздруживању. А, потом је у Београду 8. јуна одржана прва Свесрпска скупштина "Један народ, једна скупштина – Србија и Српска", где је усвојена Декларација о заштити националних и политичких права и заједничка будућност српског народа.
Високи представник наводи да због америчких санкција РС наилази на проблеме са буџетом и кредитима на страном тржишту.
Такође, примећује и да ХДЗ БиХ наставља да условљава сваки споразум о амандманима на Устав БиХ изменама Изборног закона БиХ. А све то како би се спречило да хрватског члана Председништва БиХ већински бирају бошњачки гласачи.
Шмит је у извештају нагласио и да се федерални закон, којим се успоставља Специјално тужилаштво и судско одељење за борбу против корупције и организованог криминала, не примењује десет године. А, главни кривац је Министарство правде Федерације БиХ, на чијем челу је министар из ХДЗ БиХ.
