Из куртоазних порука са обраћања медијима и кратких објава на званичном налогу на Иксу, тешко је било закључити какве је утиске председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен "понела" са своје екскурзије по балканским земљама, које су кандидати за чланство у ЕУ.
Све ће пак бити јасније сутра, када буду објављени годишњи извештаји Европске комисије о појединачним земљама и њиховом путу ка чланству у Унији.
Нејасно је ко су аутори ових извештаја, имајући у виду да је старом сазиву истекао мандат, а нови састав Европске комисије још није изгласан, јер се нова-стара председница ЕК још увек ломи како да састави свој нови кабинет.
Ово само доказује колико аутори докумената ЕУ, од посланика до чланова Комисије, немају своје лично мишљење, те да Европском унијом руководи бриселска бирократија. Због тога и не чуди што се извештаји често преписују из године у годину, а реално стање на терену се често и не нотира.
Шта Брисел захтева и замера Србији
У домаћим медијима процурио је нацрт овог извештаја који се односи на Србију.
Од Србије се по ко зна који пут тражи да уведе санкције Русији, а трн у оку Бриселу је то што је Београд интензивирао односе са Кином.
Не би требало да чуди што Бриселу смета сарадња са Пекингом, имајући у виду да је НАТО Кину прогласио за новог главног непријатеља. Европска унија је овим само доказала да је политичко крило Алијансе.
Осим у погледу Русије, Србија такође није прихватила низ других изјава високог представника у име ЕУ и рестриктивне мере према Кини, Белорусији, Ирану, Северној Кореји и Венецуели. Како се додаје, летови за Русију постали су чак и фреквентнији.
Тражи се и да Србија процесуира наводне ратне злочинце, а посебно да не негира наводни геноцид у Сребреници.
По питању дијалога с Приштином, наводи се да ЕУ од Србије очекује да у потпуности сарађује и предузме све неопходне мера да ухапси и брзо приведе правди све починиоце напада у Бањској.
Шта заправо тражи ЕК од Србије?
Ово значи да виде да смо спремни на све кад је "европски пут" у питању, па и на сва одступања од Русије и Кине, сматра новинар Слободан Рељић.
"И стално ће то да траже јер се Србија показује као кооперативна у тим стварима", каже Рељић у изјави за РТ Балкан.
Напомиње да је су захтеви Брисела катастрофални за Србе и саму државу, а истиче да је то и против расположења Срба.
Арогантна политика коју води Брисел, а не подржава је свих 27 чланица, на дужи рок ремети међународну политику ЕУ и доноси проблеме у самој Унији, сматра економиста Махмуд Бушатлија.
"Чланице су присиљене да на своју штету уводе Русији санкције, а то заправо највише погађају економије самих чланица", указује Бушатлија у изјави за РТ Балкан.
Упозорава да у таквој ситуацији, било какво настојање да нас увуку у то, одмиче нас чак и од пет земаља које нису признале тзв. Косово.
"Европска комисија од нас тражи да се одрекнемо дела своје територије, а нема мандат за то од свих земаља чланица ЕУ, иако је то политичка одлука која подлеже одобрењу свих чланица", каже наш саговорник.
Сматра да Србија можда не би требало да има било какве односе са Бриселом, осим економских и у том смислу наводи да ће се приватници чак и усред рата договорити са другом страном, док политичари не могу да се договоре ни у миру.
"Нисам сигуран да неко у Европи размишља о томе да ли ћемо нестати као држава и народ, они воде рачуна о својим интересима. Да воде рачуна о томе, не би се тако понашали", закључује наш саговорник.