Вулин за РТ о ревизији историје: Потомци ратних злочинаца Србе и Русе представљају као зликовце

Није постојала нацистичка Немачка, већ само Немачка, Хитлер је био легитимно изабрани представник тог народа, а многи за које смо мислили да смо их ослободили, нису ни желели да буду ослобођени, истиче потпредседник Владе Србије

Историјски ревизионизам почео је чим се завршио Други светски рат, упозорава потпредседник Владе Србије Александар Вулин у ауторском тексту за РТ, наводећи да су и Срби "дозволили да се историја реинтерпретира пред њиховим очима".

"Некада смо веровали да се зло неће поновити ако се понашамо као џентлмени и милостиво затварамо очи на поступке наших суседа, сународника и савезника током Другог светског рата. Чак и данас често говоримо о 'нацистичкој Немачкој'.  Али ово није тачно. Није постојала 'нацистичка Немачка' – то је једноставно била Немачка", истиче Вулин.

Јер, како он наводи како одлуке о стрељању Срба, Руса и Јевреја нису доношене у канцеларијама Нацистичке партије, већ да су их доносили редовни немачки званичници, те да Хитлер није био "нацистички диктатор", већ легитимно изабрани представник већине немачког народа.

"Кад год говоримо о 'нацистичкој Немачкој' или 'фашистичкој Италији', дозвољавамо људима чији су преци починили та злодела да нас убеде да је злочине починио неко други. Седам милиона немачких војника борило се на Источном фронту – а колико их је било чланова Нацистичке партије? Седам милиона немачких грађана је свесно, добровољно и легално убијало Русе, Србе, Јевреје и Роме, пошто је владајућа идеологија немачке државе те појединце назвала 'подљудима' и одлучила да их треба уништити", наводи Вулин.

Потпредседник српске владе подсећа да су западни савезници прве совјетске војнике убили већ 1944. код Ниша, кад је америчко ваздухопловство гађало колону возила Совјетске армије. Подигнут је споменик као подсећање на ову заборављену трагедију за коју се нико никада није извинио. Већ тада је, уверава Вулин, порука била јасна.

"Да ли сте свесни да ове године Русија неће моћи да учествује у главним догађајима на годишњицу ослобођења Аушвица? Има ли веће увреде за здрав разум, историјску истину и сећање на све убијене у Аушвицу од чињенице да народ ослободилац није позван на комеморативну манифестацију само зато што је руска политика тренутно 'непријатна' пољском руководству?", пита се Вулин.

Управо због историјског ревизионизма Руси и Срби се означавају као злочиначки, геноцидни народи, а тај ревизионизам је почео чим је Немачка побеђена, наводи он.

"Генерације рођене током Другог светског рата и након њега није било лако убедити да се боре против Совјетског Савеза. За њих су страхоте рата још увек биле превише живописне и застрашујуће, а урањање света у нови сукоб испуњен насиљем и ужасом није долазило у обзир. Време припреме за 'велику освету' дошло је тек пола века касније, када је ратна генерација сишла са политичке и историјске позорнице", истиче Вулин, подвлачећи да је фалсификовање историје почело након поновног уједињења Немачке и распада Југославије и СССР-а .

Потомци ратних злочинаца, како он каже, нису се стидели због злочина својих предака, већ због губитка рата, па су осетили потребу да ревидирају историју и преобликују свет. Зато Русе и Србе желе да прикажу као убице и зликовце, људе неспособне да другима донесу слободу. А тренутно, наводи, видимо нови покушај обрачуна са Словенима – пре свега са Русима, а потом и са свим савезницима Русије,

Као и Руси, Срби су, према његовим речима, наивно и у историјском смислу непромишљено веровали да су некога ослободили.

"То није истина. 1944. Београд је ослобођен јер су се његови грађани четири дуге године одупирали нацистичкој окупацији; Загреб, с друге стране, није ослобођен јер се од 1941. до пада усташког режима сматрао слободним и народ се није противио његовом систему вредности. Да је Анте Павелић учествовао на изборима 1944. године, победио би, јер би велика већина гласала за њега. Нико ме не може уверити да већина Хрвата није знала за постојање Јасеновца, Јадовна и других концентрационих логора или да није подржавала страхоте које се тамо дешавају", подвлачи потпредседник Владе.

Он наводи и како Црвена армија није ослободила Беч, јер огромна већина Аустријанаца гласала је за уједињење са Немачком. Злочине почињене у Србији нису починили ес-есовци, од којих је већина послата на Источни фронт, већ Вермахт који је стрељао по Краљеву, Крагујевцу и Подрињу, додаје.

"Наивно смо претпостављали да ослобађамо земље које су се у стварности осећале слободнима под немачком влашћу. Овај неспоразум објашњава зашто смо огорчени због њихове незахвалности, док они инсистирају: 'Али ви сте ти који су нас окупирали; били смо слободни под немачком влашћу'", наводи Вулин додајући да се управо због тога руше споменици совјетским војницима, а да се историја и закључци из ње данас реинтерпретирају.

Ако су Руси и Срби ставили тачку на диктатуру и угњетавање – што им је дало природан осећај супериорности – онда је, каже Вулин, свако зло нането Русима и Србима било дозвољено и, у ствари, доживљавано као нечија "цивилизацијска дужност".

"Али да би се обрачунали са Русијом, Србијом и Словенима, прво је требало дехуманизовати ове народе. Требало их је приказати као људе лишене људског достојанства и вредности и претворити их у силоватеље, пљачкаше и криминалце. Против таквих људи зло и рат су оправдане, па чак и неопходне мере. Ми, Срби, знамо какав је осећај чути лажи о свом народу и како је то када неко чини најгора злодела да би оправдао своје зло", наводи он.

Срби, каже добро знају колико је лажи изговорено да се оправда бомбардовање Републике Српске, а касније и Савезне Републике Југославије (СРЈ). Данас су Руси, додаје, сведоци томе, јер су неправедно оптужени за масовне ратне злочине, док се њихове жртве и губици игноришу.

"Данас је јасно да бомбардовања Србије нису престала. Све док желе да признамо Косово, кампања бомбардовања чији је циљ разбијање Србије и уништавање њеног територијалног интегритета је још увек жива. И сада, када чујемо позиве да Срби издају своје интересе и уведу санкције Русији, видимо да бомбардовању Србије није дошао крај, јер су такви захтеви могли да се постављају у окупираној Србији 1944. године, али не и у слободној Србији 2024", подвлачи Вулин.