Европска комисија је у нацрту извештаја о Србији за 2024. годину навела да је Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст, технички спреман за отварање и истакла да ће укупни темпо преговора наставити да зависи од реформи владавине права и нормализације односа Београда и Приштине.
У извештају, који ће сутра бити представљен у Бриселу у оквиру Пакета проширења, указује се и на важност владавине права и усклађивања заједничком спољном политиком ЕУ.
"Препоруке Комисије из претходних година да је Србија испунила почетна мерила за Кластер 3 (конкуретност и инклузивни раст) и да је овај кластер технички спреман за отварање, остају важеће", наводи се у нацрту извештаја, у којем се анализира напредак према чланству у ЕУ који је постигнут у Кластеру 1, који се односи на основе у процесу приступања, као и напредак у добросуседским односима и регионалној сарадњи, нормализацији односа Београда и Приштине и способности преузимања обавеза из чланства у ЕУ, односно у преосталих пет кластера.
Овогодишњи нацрт извештаја има око 100 страна, а у делу који се односи на дијалог Београда и Приштине наводи се да се од обе стране очекује да спроводе обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа, што, како се напомиње, укључује оснивање Заједнице српских општина.
Комисија наводи да се од Приштине очекује да започне процес који води ка успостављању ЗСО на основу европског предлога који је представљен странама 21. октобра 2023, а да се од Београда очекује да "паралелно почне да испуњава обавезе из споразума покретањем признавања косовских докумената, симбола и институција".
Додаје да стране имају обавезу да у потпуности имплементирају све претходне споразуме из дијалога, као и да ће конструктивност страна бити процењена "искључиво на основу њиховог учинка у имплементацији".
У документу се истиче да нормализација односа остаје суштински услов на европском путу обе стране и да у недостаку напретка ризикују да изгубе важне прилике.
Наводи се и да ЕУ очекује од Србије да у потпуности сарађује и предузме "све неопходне мере да ухапси и брзо приведе правди починиоце напада на северу КиМ 2023. године".
У уводном делу се примећује да се од почетка сукоб у Украјини Србија ускладила са неким ставовима ЕУ на међународним форумима, укључујући и Генералну скупштину УН и да је наставила да сарађује са ЕУ по питању заобилажења санкција и пружања финансијске и хуманитарне подршке Украјини.
Како се наводи, Србија се и даље није ускладила са било каквим рестриктивним мерама против Русије нити са већином изјава високог представника ЕУ о том питању, одржала је односе на високом нивоу са Русијом и интензивирала односе са Кином, што према оцени ЕК, поставља питања о стратешком правцу Србије.
"У оквиру преговарачког оквира ЕУ-Србија, од Србије се очекује да постепено усклађује своју политику према трећим земљама са политикама и ставовима које је усвојила ЕУ, укључујући рестриктивним мерама", додаје се у документу.
У извештају се наводи да Србија и даље проглашава чланство у ЕУ као свој стратешки циљ, али да власти тек треба да обезбеде проактивнију и објективнију комуникацију о ЕУ и процесу приступања Србије Унији "и да се супротставе дезинформацијама у националним медијима".
Када је реч о влади, наводи се да је потребно пажљивије пратити препоруке независних тела, а оцењује се и да су потребни напори да се осигура систематска сарадња између владе и организација цивилног друштва и да се побољша транспарентност јавног финансирања цивилног друштва.
У извештају, који покрива период од 15. јуна 2023 до 1. септембра 2024, користи се скала од пет оцена за опште стање, а за опис напретка скала од шест категорија, а назадовање није забележено ни у једној области при чему је анализирано свих шест кластера.