Закони које Србија доноси као подршку српском народу на АП Косову и Метохији немају никакве везе са обавезама из дијалога, већ су директна последица и реакција на угњетавање Срба на КиМ од режима у Приштини и изостанка видљивих акција Еулекса – да спречи хуманитарну катастрофу, изјавио је директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, коментаришући реакције међународне заједнице на предлог Закона о проглашењу КиМ подручјем посебне социјалне заштите.
Према његовим речима, да постоји икаква владавина права на КиМ, да Срби имају икакву правну сигурност, да мисија Еулекса испуњава поверени јој задатак, да је ико одговарао за упуцавања, хапшења и пребијања Срба, закон који доносе надлежни органи из Београда не би био потребан.
"Питање за представнике Европске уније. Како сте то прво подржали и поздравили мере које је још у септембру јавно и званично представио Београд, а онда након Куртијевог јучерашњег напада на законе, напрасно мењате мишљење и став? Да ли је то кредибилитет?", упитао је Петковић.
Уместо што се води политиком двоструких аршина, како наводи Петковић, ЕУ би требало да одговори да ли је једнострано укидање динара и изазивање хуманитарне катастрофе од стране Приштине кршење дијалога, као и како то да насилно затварање 10 српских општина на КиМ није кршење споразума, да ли је најбоља европска пракса то што Срби због затварања институција не могу да региструју своје новорођене бебе.
"ЕУ би требало да одговори да ли је у духу владавине права и дијалога чињеница да нико никада није одговарао за упуцавање седморо Срба на КиМ од којих је двоје деце, да ли је у духу дијалога то што је Азем Куртај, припадник тзв. КБС који је пуцао у српску децу на Бадњи дан слободан човек. Да ли је кршење споразума насилно затварање Банке "Поштанска штедионица" и Поште Србије на северу КиМ", рекао је директор Канцеларије за КиМ.
Петковић је упитао и европске званичнике да ли су европске вредности то што најугроженији Срби, пензионери, инвалиди морају да одлазе на административне прелазе по своја примања, јер им је Курти укинуо сваку другу могућност.
"Да ли је у складу са тековинама дијалога хапшење и противправно затварање 86 Срба који чаме у казаматима, да ли је кршење дијалога забрана официру за везу Београда да посети противправно ухапшене Србе и увери се у њихово здравствено стање. Да ли је кршење дијалога забрана патријарху Порфирију да посети Пећку патријаршију. Како то да присуство моноетничке Куртијеве полиције, која нема шта да тражи на северу КиМ, а спроводи свакодневни терор, није кршење споразума", наводи Петковић.
Од доласка Аљбина Куртија, подсећа Петковић, на власт забележено је 555 етнички мотивисаних инцидената, 127 ескалаторних потеза режима у Приштини.
"Од позива 27 земаља Европске уније 3. јуна 2023. да Приштина хитно деескалира ситуацију на КиМ, готово 20 одсто Срба се одселило са севера КиМ због терора Куртија и немогућих услова за живот Срба које ствара режим у Приштини. Због тога је, подсетићу, одржана и седница Савета безбедности Уједињених нација", навео је Петковић.
Истиче да је Београд на челу са председником Александром Вучићем више пута јавно поручио да нећемо седети скрштених руку док Курти прогања и малтретира Србе и жели да их остави без свих примања и заштите, као и да не можемо и нећемо да дозволимо даљи прогрон и обесправљивање нашег народа.