Зоговић: Српски језик може да постане службени допуном Устава, без референдума

Потпредседник Владе Црне Горе Милун Зоговић саопштио је да се српски језик у Црној Гори може прогласити за службени путем института допуне Устава, за шта, како тврди, није неопходна референдумска подршка од три петине и провера на референдуму.

Српски језик, као језик којим говори највећи број грађана Црне Горе према резултатима пописа из 2023. године, наглашава Зоговић, заслужује да уз црногорски буде службени језик.

"Што се тиче питања језика, јасно је и евидентно да је 2003. године, на попису становништва, српским језиком у Црној Гори говорило 63,5 одсто грађана, а црногорским 22 одсто. У моменту када су подаци били такви, у Црној Гори је 2007. године донесен Устав који је црногорски језик прогласио за службени. Могу слободно рећи да се ту ради о директном пренебрегавању фактичког стања, снагом политичке воље тадашње већине", истакао је Зоговић.

Како каже, измене Устава ће бити неопходне у одређеном делу и по препорукама Европске комисије. Појашњава да је за било какве интервенције на Уставу потребна двотрећинска подршка.

"Што се тиче проглашавања српског језика за службени језик и добијања статуса који тај језик заслужује, што су потврдили и пописи, поред измена Устава постоји институт допуне Устава за који није неопходна референдумска подршка од три петине и провера на референдуму. Ако имате две трећине за допуну Устава, мислим да би било неопходно члан 13 допунити тиме да, поред службеног језика који је црногорски, службени језик буде онај којим се на попису изјаснио највећи број грађана Црне Горе и да на основу тога можемо доћи до једног елегантног решења", истакао је Зоговић.

Такав приступ био би, сматра Зоговић, најбоља потврда грађанске државе, јер Црна Гора није грађанска држава ако не признаје овакве фактичне реалности, као што је потврда да највећи број грађана у Црној Гори говори српским језиком.

Ово је, како каже, фактично стање које мора законописац да препозна.