Повратак војске на Косово и Метохију: Србија подсећа да се не одриче своје територије

Србија ће поново затражити повратак своје војске на Косово и Метохију у складу са Резолуцијом 1244. Подршка овом захтеву јуче је стигла од Руске Федерације, што је потврдио руски представник у УН Василиј Небензја на седници Савета безбедности УН.

"Сматрамо да је оправдано што Београд планира још једном да затражи повратак на Косово до 1.000 припадника српске војске и полиције у складу са Резолуцијом 1244", рекао је Небензја на седници у Њујорку.

Руски представник се осврнуо и на то што НАТО још више наоружава Приштину, као и да се у року од три године Приштина очекује да стави у употребу преко 350 оклопних возила и набави сопствену флоту војних хеликоптера.

"Ово је флагрантно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која дефинише међународни контингент за Косово као једино војно присуство које треба прихватити у покрајини", упозорио је он.

Шта тачно пише у Резолуцији 1244 о повратку српске војске и да ли ће захтев Србије бити прихваћен?

Двадесет година се ћутало о повратку српске војске

Резолуција Савета безбедности УН 1244 у тачки 4 предвиђа могућност враћања српских безбедносних снага у јужну српску покрајину.

"Савет безбедности УН потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2", пише у тачки 4.

У Анексу 2, под тачком 6 пише:

"Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:

- везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством;

- обележавање/чишћење минских поља;

- одржавање присуства на местима српске културне баштине;

- одржавање присуства на главним граничним прелазима."

Дакле, у складу са документом који су потписале све чланице Савета безбедности УН, српска војска би могла да обезбеђује објекте српске културне баштине који су до сада ограђени бодљикавом жицом и чувају их војници КФОР-а. 

Такође, војска би била на главним административним прелазима на којима Приштина по свом нахођењу уводи забране, што за прелазак појединаца, али и за камионе са робом.

Наш избор

Шта би значило проглашење окупације дела Србије?

Четири године након усвајања Резолуције 1244 Србија је затражила повратак своје војске, на територију на којој су Албанци отимали имовину Срба, протеривали живе, а мртвима рушили гробове.

Тадашњи премијер Зоран Ђинђић месец дана пре убиства послао је писмо НАТО команданту Грегорију Џонсону у којем је тражио да се резолуција у овом делу испоштује.

"Резолуција Савета безбедности (1244) предвиђа улогу Србије и Југославије у прелазном периоду, тиме што налаже међународним организацијама да створе услове за повратак контигента југословенске војске и полиције. Стога вас молим да, у складу са мандатом који имате, обезбедите услове за неодложно испуњење става из Резолуције 1244 о повратку до хиљаду припадника безбедности матичне државе", написао је тада Ђинђић.

РТ Балкан открива: Како је Зоран Ђинђић тражио повратак српске војске и полиције на КиМ

Већ сутрадан стигао је одговор. Портпарол НАТО-а Аријен Контије одговара одрично на овај захтев.

"Безбедносна ситуација на Косову стално се разматра, а она је сада таква да је, ипак, прерано говорити о повратку војске на Косово", рекао је Контије.

Скоро 20 година се нико није сетио, или није хтео да се сети да покрене питање повратка српске војске на Косово и Метохију.

То је у децембру 2022. године учинио председник Србије Александар Вучић који је упутио захтев КФОР-у за повратак српске војске.

Одговор симболично стиже на Бадње вече, у писаној форми на административном прелазу Мердаре уручен је представницима Генералштаба Војске Србије, а потом прослеђен Влади Србије и председнику државе.

"КФОР нам је одговорио да нема потребе за повратком наших снага на север Косова и Метохије, као што смо и очекивали, иако по резолуцији СБ УН 1244 немају право да одбију тај наш захтев јер се они за то не питају", рекао је Вучић саопштавајући какав је одговор добио.

У истом дану када је КФОР одговорио да нема потребе за српском војском на Косову и Метохији, те да они брину о безбедности Срба, у Шртпцу су рањени српски дечаци који су носили Бадњак. На њих је пуцао Азем Куртај, припадник такозваних Косовских безбедносних снага, који се и данас налази на слободи.

Наш избор

Срамна провокација америчке амбасаде: "Кад се америчка војска у Србију врати" (ФОТО)

Упркос томе што је западни део међународне заједнице одбијањем захтева Србије показао ругање међународном праву и Резолуцији 1244 чији су и они потписници, Србија не одустаје од њеног поштовања.

Београд ће опет упутити захтев за повратак до 1.000 припадника војске и полиције на Косово и Метохију.

Иако је јасно да овај захтев опет неће бити прихваћен, његов значај је пре свега у симболици – стално подсећање да Србија не одустаје од поштовања Резолуције 1244, као и да се не одриче Косова и Метохије.