Србија и Балкан
Приштину гурају у СЕ, а Србији "крње" гласове: Перфидна игра Запада са намером да избаци Азербејџан
Западне земље под вођством Немачке поново враћају чланство лажне државе у Савету Европе у игру, док са друге стране гуше глас земаља које стоје на позицијама Београда
Прича о добром Западу који је, ипак, на корак од уласка у Савет Европе зауставио тзв. Косово, лажна је колико и "држава" којој су раскрчили пут ка најбројнијој европској организацији. Са једне стране, на челу са Немцима, траје лобирање да се ова тема опет врати у етар, односно да буде на дневном реду Комитета министара, што је последње "да" које им недостаје до чланске карте, а са друге гуши се глас држава које стоје на страни Србије.
Сада је на реду Азербејџан, земља којој на почетку године нису верификовани мандати због наводног кршења људских права у тој држави.
У октобру је на Парламентарној скупштини Савета Европе на дневном реду била ситуација у Азербејџану, а представници Бакуа нису имали право да кажу ни реч. Да ли је ово увод у избацивање Азербејџана или би ова држава, попут Русије, могла сама донети одлуку да изађе, јер је бесмислено да плаћа котизацију организацији у којој њен глас не може да се чује, за сада, нико не може са сигурношћу да каже. Али, дефинитивно је да би Савет Европе без Азербејџана значио велику штету за Србију.
У тренутку када се на дневном реду Комитета министара нађе улазак тзв. Косова, Албанцима ће бити потребно да сакупе две трећине гласова – 31 од 46. Уколико тада не буде Aзербејџана (за сада имају право гласа на комитетима, а не на парламентарној скупштини), то ће свакако откинути један сигуран глас за Београд. Наша земља би, како сада ствари стоје, могла да рачуна на помоћ Шпаније, Словачке, Грчке, Кипра и Румуније, као пет земаља ЕУ које не признају лажну државу, али и Мађарске и Јерменије, док су и земље попут Молдавије, Италије и још неких чланица ЕУ, и поред великих притисака, изразиле резерву по питању чланства тзв. Косова. Стога је сваки глас битан.
Наш извор близак Савету Европе каже да је Азербејџан земља која је јако важна за Србију у СЕ.
"Није нам битан само због Косова и Метохије, већ и осталих питања. Никако нам не би одговарало да Азербејџан не буде у СЕ", истакао је наш саговорник.
Чланица Парламентарне делегације Србије при СЕ Елвира Ковач навела је за РТ Балкан да је бесмислено да су на последњем заседању у октобру били сви који су нападали Азербејџан, а не дозвољавају им да било шта кажу.
"Каква је то организација која прича о људским правима, демократији и дијалогу, а дијалога нема? Не дају им ништа да раде, не могу да говоре, учествују ни гласају у ПС СЕ . Надам се да ће у јануару грешка бити исправљена и да ће им мандати бити верификовани. Овако се подрива легитимитет, као и кредибилитет платформе за садржајан дијалог, јер најмање 10 милиона грађана једне европске земље више није заступљено у СЕ и остало је без гласа. Азербејџан је данас драгоцен фактор у међународном поретку заснованом на праву, миру и безбедности", изјавила је Ковач, која је и на седници бранила Азербејџан.
Иначе, Парламентарна скупштина Савета Европе је у априлу усвојила препоруку за пријем Приштине, након што је претходно влада привремених приштинских институција, после осам година одбијања да спроведе одлуку тзв. Уставног суда и као власништво манастира Високи Дечани упише 24 хектара земље, затражила од агенције за катастар да ту земљу укњижи као власништво светиње.
То је био довољан сигнал за известиоца СЕ Дору Бакојани да Приштина поштује владавину права, иако је на почетку писања извештаја о КиМ говорила да формирање ЗСО мора бити услов за улазак у Савет Европе. Онда је спустила критеријуме, па је оснивање ЗСО пребацила као обавезу, али после уласка у ову организацију.
Србија је на седници Парламентарне скупштине указивала да би потенцијални улазак тзв. Косова у СЕ био противан правилима. Извештај Бакојанијеве је добио зелено светло, али се испоставило да гласање на Комитету министара, где је једна земља један глас, неће проћи баш глатко, па на заседању овог тела у мају пријем Приштине није био на дневном реду. Сада главни западни ментори "брифују" Приштину да макар пошаље тзв. Уставном суду нацрт статута ЗСО, што би био увод у формирање ЗСО (договорена пре више од деценије Бриселским споразумом), како би могли да им простору црвени тепих, кршећи сва правила намером да лажну државу, коју не признају Уједињене нације ни више од половине, света пусте у СЕ.
