Србија и Балкан
Станисављевић: Србија неће бити "паркинг" за мигранте
Комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић каже да у овом тренутку у седам центара Комесаријата борави 520 миграната
Комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић изјавила је да је ситуација са мигрантима у Србији стабилна и регулисана и истакла да нема бојазни да ће наша земља бити било какав хотспот за мигранте.
"Србија није хотспот за мигранте, нити ће бити било каква врста паркинга", рекла је Станисављевић за Танјуг и истакла да Србија неће имати ни центре за одлучивање у којима би мигранти били до даљег одлучивања о њиховим захтевима за азил у ЕУ.
Она је додала да се није променио тренд, да мигранти који пролазе кроз Србију не желе да остану у нашој земљи, тако да Србија има другачију врсту миграторних управљања у односу на земље ЕУ. Нагласила је да ситуација није свуда иста ни у самој ЕУ, као и да постоје одређене земље које имају већи број захтева за азил, односно које су земље дестинације.
"Србија није земља дестинације, Србија је земља транзита, тако да има другачије управљање миграторних кретања", навела је Станисављевић.
Указала је да је Србија имала похвале у извештају Европске комисије за управљање миграционом кризом као и да од ње није тражено ни овом тренутку ни раније да има било какав центар за мигранте који би ту чекали одлуку о азилу. Станисављевић је навела да у овом тренутку у центрима Комесаријата, којих тренутно ради седам, борави 520 миграната.
"Од почетка године у нашим центрима је примљено 16.000 миграната, док је у истом периоду прошле године било 93.000 мигранта тако да је за 80 одсто смањена спољашња миграција кроз Србију", рекла је Станисављевић.
Она је додала да је због смањеног броја миграторних кретања тренутно слободно још 3.000 места у центрима Комесаријата.
"То говори да је, чак и са овако смањеним капацитетом рада, остављено довољно места за све оне који ће и у току овог зимског периода долазити у Републику Србију", рекла је Станисављевић.
Подсетила је да је ове године на снагу ступио нови Пакт о миграцијама и азилу ЕУ и указала да се јако дуго радило на преговарању унутар саме Уније о постизању компромиса и консензуса око усвајања пакта.
"Он је званично усвојен ове године, али је остављена примена кроз националне регулативе сваке од земаља чланица у наредне две године", појаснила је Станисављевић.
Она је указала и да једна од ствари које Пакт предлаже јесу центри за повратак, односно центри који се налазе у сигурним трећим земљама, у којима би мигранти боравили уколико им се, из оправданих разлога, одбије захтев за азил у земљама ЕУ, а њима је немогуће или отежано да се врате у своју земљу порекла.
"Онда наступају те сигурне треће земље, које прихватају део тог миграторног притиска и мигранти бораве у њима", рекла је Станисављевић и навела као пример споразум који је Италија потписала са Албанијом о отварању миграторних центара у тој земљи, као и неуспели покушај да сличан споразум Велика Британија успостави са Руандом.
Шта су хотспотови?
На питање шта су тзв. хотспотови, Станисављевић каже да тај термин користе чланице Европске комисије и да хотспотови представљају центре који се налазе у земљама где су највећа миграторна кретања.
"То су велики центри где заједно ради неколико агенција Европске уније као што су Европска агенција за азил, Фронтекс, Европол. У тим центрима се ради брза идентификација самих миграната, узимања њихових биометријских података и осталих параметра који су потребни како би се утврдило да ли они испуњавају захтеве за азил", објаснила је Станисављевић.
Додала је да хотспотови постоје у земљама где је највећа концентрација миграната и то су, како каже, обично тачке уласка у ЕУ, попут Италије и Грчке, које су највеће улазне тачке Медетеранске и Балканске руте.
Она је напоменула да су центри за одлучивање о азилу још једна ствар која је предвиђена новим ЕУ пактом о миграцијама и нагласила да тренутно не постоји ниједан такав центар, као и да се у овом тренутку не зна ни колико ће их бити ни како ће они изгледати.
"До сада су се центри за азил за мигранте обично налазили унутар територије одређене земље, сада се пребацују на саму границу те земље. Ти центри ће се отварати на спољним границама одређене земље, ради убрзавања процедуре самог азила и одлучивања да ли неко испуњава услове за добијање азила у тој европској земљи или не", навела је Станисављевић.
Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић рекао је за Танјуг да је, према проценама тог центра, од почетка године преко Србије прошло значајно мање миграната него прошле године.
Како је рекао, највећи број људи долази из Сирије и Авганистана, али долазе и Курди и међу њима има доста породица, док је мањи број људи који долазе из северне Африке.
