Сеизмолози су претходних недеља забележили потресе у Врању, Младеновцу, Доњем Милановцу и Лазаревцу. Њихова јачина није прелазила четири Рихтера, што је их је сврстало у категорију слабих потреса. Ипак, довољно су јаки и учестали да изазову бригу јавности и питање – да ли су најава неког јачег какви су потресали наш регион претходних година.
Да се нешто дешава под земљом у претходних годину дана осетило се широм Србије. Мањи потреси пољуљали су мир и донели страх да ће се јачи земљотрес можда десити ускоро.
Др Ана Младеновић са Рударско-геолошког факултета у Београду објашњава да земљотреси представљају ослобађање енергије која се накупља у земљиној кори, те да та енергија долази из различитих извора.
"Нама је најближи извор на обали Јадранског мора. Дешава се да се Јадранска плоча судара са подручјем Динарида. Сваки пут када се деси земљотрес у окружењу, по мало те енергије дође и до нас. Срећом, доста смо далеко од подручја где се ствара енергија и нема много активних раседа", каже Младеновићева.
Најјачи земљотреси у Србији били су до шест Рихтера и таквих је регистровано четрдесетак у последњих сто година.
Када је регион у питању, било их је и до седам јединица Рихтера и то је максимум за наше подручје.
"С обзиром на то да су у претходном периоду на територији Србије регистровани земљотреси који спадају у категорију слабијих и умерених, нема разлога за бригу. Већина њих је регистрована искључиво инструментално. Подсећају, ипак, да се у будућности могу десити јачи земљотреси и да се за њих адекватно припремимо", истиче директор Републичког сеизмолошког завода Дејан Валчић.
Др Ана Младеновић, пак, напомиње да од земљотреса можемо да се штитимо у два правца.
"Први је тај како градимо објекте у којима живимо. Код нас постоји закон где се примењује сеизмичка градња. Ако га сви поштују, онда нема потребе да се брину да ли ће њихови објекти издржати могуће земљотресе. Са друге стране, у тренутку када се дешава земљотрес, потребно је да останемо смирени, да се штитимо да нам нешто не падне на главу, не трчимо низ степенице, не возимо се лифтом и не искачемо кроз прозор", указује Младеновићева.
Осим бриге око могућих земљотреса, једна је и ко ће да их бележи, с обзиром на то да у Републичком сеизмолошком заводу у Београду тренутно ради седморо људи, од којих петоро сеизмолога. Више запослених имали су давне 1975. године.
Заинтересованост за ту професију деценијама је у паду, можда и зато што је почетна плата сеизмолога око 60.000 динара.