Србија и Балкан

Трагедија и оставка: Развојни пут Горана Весића

Дугачка је Весићева биографија и сигурно живописнија него многих других политичара. Био је шеф кабинета Зорана Ђинђића, посланик, одборник, новинар... После оставке на место министра задржаће страначке функције
Трагедија и оставка: Развојни пут Горана Весића© Antonio Ahel/ATAImages

Министар, одборник, посланик, саветник, секретар, заменик градоначелника Београда, шеф кабинета, градски менаџер, председник управних и члан надзорних одбора...

Све је ово у дугој политичкој каријери био Горан Весић. За сада је ставља на паузу (када су у питању функције) подношењем оставке на место министра саобраћаја и грађевине, као чин моралне одговорности због трагедије у Новом Саду, када је обрушавањем надстрешнице Железничке станице погинуло 14 људи, док се троје бори за живот. 

Дугачка је Весићева биографија и сигурно живописнија него многих других политичара. Дипломирани правник је ступио на политичку сцену деведесетих, а од 1994. до 1997. био је шеф кабинета председника Демократске странке др Зорана Ђинђића. Од 2003. када је убијен тадашњи премијер Ђинђић, па до 2013. га није било у политици, а онда се вратио као део Српске напредне странке.  

И када је подносио оставку, рекао је да се вратио због Александра Вучића и да ће остати у политици док је он ту, као и да задржава позиције у странци. 

Често је правио поређења између Ђинђића и Вучића. 

"Ђинђић је био човек који је решавао проблеме, као што то чини Вучић сада. Сличан је начин на који се односе према проблемима, јер је за политичаре малих земаља важно да разумеју односе у свету и заштите интересе своје земље. То је Ђинђић разумео, а то Вучић ради перфектно. Ђинђић је вратио Србију у УН, почео преговоре са ЕУ, тада су започете реформе. Данас преговарамо са ЕУ, имамо значајно место у међународној заједници, захваљујући Вучићу", говорио је Весић.

Посланик Народне скупштине био је у више наврата, као и одборник београдског парламента и Скупштине Општине Врачар. Од 2001. до 2003. био је саветник савезног министра унутрашњих послова СР Југославије Зорана Живковића. Био је и Члан Комисије за поделу војне имовине између Србије и Црне Горе после престанка постојања СР Југославије и настанка Државне заједнице Србија и Црна Гора у периоду 2003. до 2004. године. Учествовао је у изборним кампањама у Црној Гори од 1997. до 2000, као и у Републици Српској 1997. године. После 2004. године активно је учествовао у изборним кампањама у Словенији, Бугарској и Северној Македонији.

У делу биографије која се не односи на политику пише да је од 1984. до 1988. године био члан ансамбла Позоришта у Краљеву, новинар листа "Ибарске новости" из Краљева и уредник омладинског програма на Радио Краљеву. Док је био у војсци од 1988. до 1989.  радио је у војном ваздухопловном листу "Крила армије". Од 1990. до 1994. године био је новинар листа "Демократија", а заменик главног и одговорног уредника листа "Студент" од 1992. до 1993. године. Он је дефинитивно најбољи новинар међу политичарима, а то му чак рекао и председник Вучић. Први се упустио у авантуру друштвених мрежа и док су други још били на Фејсбуку, он је био "звезда" Тик-тока и причао на кинеском. Редовни је колумниста "Политике". Објавио је три књиге и једну брошуру, а члан је и Удружења књижевника. 

Занимљиво је и да је био уредник српског издања књиге бившег америчког председника Барака Обаме "Смелост наде" 2008. године.

Нашао се и на догађају када су привредне коморе Србије и Украјине потписале споразум којим се јачају комерцијалне везе две земље, а из америчке амбасаде су поручили да је у питању историјски споразум "док заједно напредују ка европској будућности". 

У видеу који је објављен на друштвеним мрежама амбасаде САД, наводи се изјава америчког амбасадора Кристофера Хила, који је након потписивања Меморандума о сарадњи између Привредне коморе Србије и Трговинско-индустријске коморе Украјине рекао да упркос свим потешкоћама "примећује да је Србија на правој страни историје и да мисли да Србија одлично разуме какав је утицај брутална руска агресија имала на Украјину"

Ту је и изјава Весића у којој он каже да "Влада Србије осуђује агресију Русије на Украјину" и додаје да "и Србију и Украјину чека будућност у Европској унији".

Био је и председник управних одбора ЈКП "Градско зеленило", ЈКП "Градске пијаце", ЈКП "Ада Циганлија", брокерско-дилерског друштва "АБ Инвест", али и члан Надзорног одбора компаније Југословенско речно бродарство. 

Док је Весић завршавао конференцију на којој је рекао да подноси оставку, стигла је пословна понуда од директора и власника Пинка Жељка Митровића да бира функцију коју жели у његовој компанији, уколико он "нема других планова". 

У својим јавним наступима изјаве је често завршавао реченицом: "И то је тако..."

image