Референдум о председнику: Шта је заправо понудио Вучић?

Председник Србије Александар Вучић изнео је свој мандат на "проверу" – понудивши политичким противницима, који су претходних дана позивали на политичку одговорност због трагедије на новосадској Железничкој станици, расписивање саветодавног референдума о његовом разрешењу.

С обзиром на то да овакав вид изјашњавања грађана није правно обавезујући, уколико би већина од укупног броја изашлих бирача на листићу заокружила "да" за његову смену, шеф државе имао би само моралну обавезу да поднесе оставку.

Такав след политичких корака је и обећао, а које институционалне лествице на том путу треба да се пређу?

Одговарајући онима који су претходних дана на протестима, како је рекао, "у суштини тражили његову оставку", Вучић је истакао да га "не спомињу отворено", јер према његовим речима, нема баш никакве надлежности, али да суштински траже "његову главу".

"Ја вам је нудим на тацни. Немојте Милоша Вучевића. Неће проћи. Ја вам нудим решење. Нудим вам велику победу. Имамо већину у Скупштини са 126 гласова. Ми ћемо да вам дамо. Само изразите жељу. Дајте нам ваших 70, 80 ваших потписа и ми ћемо изаћи да тражимо од народа саветодавно мишљење на референдуму о разрешењу Александра Вучића", понудио је председник. 

Вучић је обећао да неће бити ни дана више председник, уколико 50 одсто народа буде сагласно са тим.

"Јавно се заветујем, тог дана подносим оставку, идете на нове председничке изборе. И тиме сте решили све своје проблеме. То можемо већ да урадимо у јануару, можемо у марту, можемо у мају. Бирајте кад год хоћете. Немојте да малтретирате овај народ", рекао је председник Србије.

Објашњавајући законске и уставне могућности за преиспитивањe мандата председника државе, професор Уставног права на Правном факултету у Београду Владан Петров за РТ Балкан истиче да оваква понуда предвиђа преиспитивање најшире политичке одговорности за комплетну политичку ситуацију, а која је, како каже, доживела кулминацију последњом колективном трагедијом у Новом Саду.

"Председник Србије изашао је са једном могућношћу коју Народна скупштина има, да пред народ изнесе питање од најширег значаја из своје надлежности. На тај начин би се народ, као носилац суверености, изјаснио о некаквој његовој политичкој одговорности за комплетну ситуацију у којој се налазимо и то би имало највећу тежину. Парламент у том случају може само да се са грађанима консултује о том питању. Одлука народа тада нема правну тежину, али би довела до моралне политичке одговорности председника Републике", наводи проф. Петров за РТ Балкан. 

Вучић: Нисам саветовао Весића да поднесе оставку

Одлука о расписивању саветодавног референдума, подсећа наш саговорник, доноси се већином од укупног броја посланика.

"Логично је да се опозиција ангажује око тога, а да потом, владајућа већина потпомогне приликом гласања за расписивање", истиче проф. Петров. 

Оваквим путем, објашњава професор Петров, био би прескочен класичан поступак разрешења, који би обухватао разне инстанце, од скупштине преко Уставног суда, па назад до парламента. Како подсећа, наш садашњи Устав, за разлику од претходног, не познаје више опозив председника Републике и напомиње да он може бити разрешен само због повреде Устава.

"Постоји и друга могућност, мимо референдума. То је да опозиција иницира поступак за разрешење за који је потребно најмање подршка једне трећине посланика, а потом би се одлука доносила већином од укупног броја посланика. Потом би, тај предлог ишао на Уставни суд, који има рок од 45 дана да се изјасни да ли је председник повредио Устав. Затим се, то мишљење враћа скупштини и она о њему одлучује најјачом, двотрећинском већином о томе да ли ће председник Републике бити разрешен", рекао је наш саговорник.

Опозиција с друге стране, ово види као популистички потез. Вучићеву понуду, посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић сматра непримереном и истиче да тиме "председник Србије себе ставља у први план".

Према Закону о избору председника Републике и Уставу, мандат шефу државе може престати ако поднесе оставку или буде разрешен. Како прописује Закон о референдуму и народној иницијативи, мишљење грађана на саветодавном референдуму утврђује се гласовима већине изашлих и није правно обавезујуће. Захтев за расписивање референдума о питању из надлежности скупштине може да поднесе већина од укупног броја свих трибуна Народне скупштине.

Председник Србије проверу своје подршке на референдуму, опозицији је понудио и у августу, када се у јавности распламсала полемика око пројекта "Јадар" и сврсисходности ископавања литијума.

"Одлука о литијуму неће бити донета без народа. Удружења и политичке странке одбијају разговоре и обмањују грађане. Ако желе, може да се иде на референдум за опозив председника", рекао је тада Вучић.

На тадашњу понуду, опозиција је истицала да је "Вучић тиме заложио себе, јер му по истраживањима, пропада референдум о литијуму".