Србија и Балкан
Несрећа у Новом Саду отворила старе теме: Како је УСАИД убрзао издавање грађевинских дозвола
Бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић хвалила се успехом новог прописа и изјавила да је процедура издавања грађевинске дозволе скраћена са некадашњих 250 до 300 дана на свега 28, али инжењери упозоравају да се дозвола сада добија без статичког прорачуна и провере електроинсталација
Поред демократије и људских права, бирократија и корупција су омиљене речи западних ментора који себи дају за право да у Србији спроводе разне агенде.
Једна од њих подразумевала је и "крчење шуме прописа", а када се раскрчен пут кроз ту густу шуму очигледно је остао простор за малверзације и екстрапрофите разних компанија.
Јер, где су Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и сличне западне организације, тешко да може бити много доброг за грађане Србије. А управо они су иницирали и подржали измене Закона о планирању и изградњи, како би се дало убрзање за издавање грађевинских дозвола.
Трагедија која се догодила прошле недеље у Новом Саду, када је 14 особа погинуло, а три се још боре за живот, бацила је светло на проблеме и процедуре у грађевинској струци. Истрага ће показати чији су немар и(ли) незнање допринели да дође до ове трагедије. У међувремену, отварају се питања у вези са прописима који регулишу ову област, па и нелогичности које су уведене под плаштом убрзања процедуре, а могле би бити на уштрб струке.
Покрет "Ми – снага народа проф. др Бранимир Несторовић" је указао да, према Закону о планирању и изградњи, који је усвојен за време министра Зоране Михајловић, Пројекат за издавање грађевинске дозволе (ПГД) не садржи статички прорачун конструкција, нити је он предвиђен, а да Пројекат за извођење (ПЗИ) који мора да има те статичке прорачуне, не подлеже контроли ниједне државне институције. Они наводе да власт новим законским решењима, која им намећу и налажу западни ментори под окриљем "помоћи у изградњи институција и усклађивања аката и процедура" у облику УСАИД и сличних организација, проблеме годинама гура под тепих.
Најбитнији разлози за измене закона из 2014. године, према образложењу законодавца и њихових ментора, огледају се у све већој потреби унапређење транспарентности области планирања и изградње, увођења извесности у процедуре реафирмацијом начела правне сигурности, увођење поједностављених и ефикаснијих процедура, као и даље усклађивање српског са европским законодавством.
На више места је истакнуто да овај пропис има за циљ да "растерети и привуче инвеститоре и подстакне градњу".
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић се хвалила успехом новог прописа и изјавила је да је током 2015, издато приближно 50 одсто више грађевинских дозвола у односу на просек из претходних седам година, а да је процедура издавања грађевинске дозволе скраћена са некадашњих 250 до 300 дана на 28 дана.
Она је истицала да је од самог почетка УСАИД пружао подршку реформи система издавања грађевинских дозвола – од доношења Закона о планирању и изградњи до заједничког рада са општинама на увођењу е-дозвола и да је допринео да Србија са 186. места дође до првих 10 у свету у области издавања грађевинских дозвола, према рангирању Светске банке, те да је то пример како треба да спроводимо све будуће реформе.
То би очигледно требало да радимо растерећивањем од чињеница и упрошћавањем. Али, зашто би то и бринуло Американце, кад се тако изграђени објекти неће градити у Њујорку, већ у Београду или Новом Саду. Тако је убацивањем издавања дозвола у "пету брзину" из овог важног прописа "испала" обавеза да се израчуна да ли ће конструкција моћи да стоји.
"Грађевински пројекат се састоји од идејног и главног пројекта. Раније се добијала дозвола када је готов главни пројекат, а његов обавезан део је био прорачун стабилности објекта. По овом новом, да би убрзали издавање грађевинских дозвола и прилагодили се ЕУ, избацили су неке озбиљне и релевантне сегменте. Није само избачен статички прорачун, већ и електротехничке инсталације, а и од струје гину људи", указује грађевински инжењер.
Он напомиње да су законодавци преписали македонски закон и пустили га кроз обједињене процедуре ЦЕОП.
"Пројекат грађевинске дозволе сада не садржи никакву контролу пројектне документације. По старом закону је морао да садржи унутрашњу контролу, у зависности ко је био носилац пројекта, да у оквиру своје фирме има контролу. Морали су имати и спољну контролу, ревизорски извештај и са тим су ишли у секретаријат по грађевинску дозволу. Свега тога сада нема, него је препуштено на вољу и савест инвеститору. Искључен је сваки тип обавезног прорачуна и контрола документације код добијања грађевинске дозволе", објашњава инжењер.
Он напомиње да после Пројекта за издавање грађевинске дозволе следи Пројекат за извођење (ПЗИ) у којем је обавезан статички прорачун, али да је ту спорно што ниједна установа не контролише те податке, већ је гарант да су они тачни – потпис грађевинског инжењера. Указује да је то посебно спорно данас, када је и у овој струци, због неретко сумњивих диплома, упитно ко све ставља потпис на грађевинске пројекте.
Некадашњи министар саобраћаја и инфраструктуре, грађевински инжењер Бранислав Ивковић за РТ Балкан каже да је корен овог проблема у обједињеним прописима у Закону о планирању и изградњи, који је донела "досовска власт одмах после 2000. године, када је министар био Драгослав Шумарац, а да су следећи министри наводно дотеривали".
"Више области просторног планирања, градње и одржавања објеката су непримерено покривене једним законом. То је тоталан промашај који је изазвао озбиљан хаос. То се подводило под усклађивање са европским стандардима. Пројекат за грађевинску дозволу би морао да има суштинске прорачуне који гарантују да објекат уопште може да стоји и да буде сигуран. Недопустиво је без тога издавати грађевинску дозволу", сматра Бранислав Ивковић.
Саговорник РТ Балкан објашњава да пројекат за ПДИ, подлеже техничкој контроли, тако да се укључује друга компанија, која контролише пројектанта да ли је добро рачунао и радио. Својим потписом техничка контрола преузима одговорност за ту документацију, али да у њој нема статичког прорачуна.
"Ако ви ПДИ урадите без битних прорачуна, техничка контрола то овери, после пројекат за извођење (ПЗИ) нема техничку контролу, односно то што ви рачунате тамо, нико не проверава. Када је статички прорачун био обавезан у главном пројекту, радило се одговорно, јер се знало да имаш техничку контролу, коју је спроводио стручњак из друге фирме. То је колега и срамота те да ти нешто нађе да не ваља. Самим тим много одговорније радиш. Та измена је била погрешна, а урадили су је људи који нису из струке, ни из праксе", истиче Ивковић.
Он указује да је преко потребно да се уведу нови прописи и да се раздвоје надлежности. Сматра да је неопходно да се донесу појединачни закони о планирању и уређењу простора и насеља, закон о изградњи објеката, уз пратећа подзаконска акта, у којима се наменски описује садржај документације за кључне објекте и закон о одржавању објеката.
"Увео би се ред и тада се не би десило ово, да се озбиљан прорачун, који мора бити део пројекта за грађевинску дозволу, фактички минимизира. Неопходно је да се вратимо једној прецизној законској расподели, јер је то битно за стабилност објеката и безбедност грађана. Закон о одржавању објеката, такође, мора бити посебан, имамо бране и мостове који морају имати редовне периоде одржавања и контроле. То је пар екселанс обавеза државе као инвеститора. Да је било редовно одржавање објекта у Новом Саду, вероватно би се неке ствари на време откриле и отклониле", указује Бранислав Ивковић.
