Дискриминација и занемаривање, две су речи које најбоље описују животе српских повратника у Федерацији БиХ, посебно у Ливањском и Унско-санском кантону, изјавио је на конференцији за новинаре у Бањалуци председник Удружења прогнаних грађана општине Дрвар "Одрживи повратак" Миле Марчета.
Упозорио је на то да је у Дрвару данас све девастирано, док се природни ресурси немилосрдно експлоатишу без контроле и надзора, а да томе доприноси чињеница да је предратна општина данас подељена на два кантона, чиме је број надлежних и одговорних удвостручен.
Подсетио је на одлуку Уставног суда Федерације БиХ из 2016. године према којој локалне заједнице имају право на коришћење природних ресурса у свом окружењу. Али, та одлука ни данас није почела да се спроводи у пракси.
Узурпација природних ресурса
Сеча шума одвија се без икаквог надзора, а системска подела надлежности на више кантона отежава идентификацију и сузбијање криминала, нагласио је Марчета, напомињући да ова подела додатно дестабилизује повратничке општине као што је Дрвар.
Према његовим речима, стање је алармантно јер овакво поступање власти крши и одредбе Дејтонског мировног споразума који гарантује територијални интегритет локалних заједница.
"Шуме секу, а нико не може утврдити ко тачно стоји иза те експлоатације. То није само непоштовање закона, већ и кршење права на ресурсе које припадају повратницима", упозорио је Марчета, додајући да ово неодговорно управљање има далекосежне економске и еколошке последице.
Запуштена инфраструктура и срушена болница
Илуструјући тежак положај повратничке популације, Марчета је показао фотографије срушене, никад обновљене болнице у Дрвару, установе која је пре рата запошљавала 18 лекара и била кључна за здравствену заштиту становништва овог краја.
Марчета је поручио да ће Удружење инсистирати на решавању проблема повратничке популације и да су спремни да се обрате међународним институцијама попут Европске уније и Уједињених нација ако се надлежни у Федерацији БиХ оглуше о њихове захтеве.
Начелница општине Дрвар Душица Руњић за РТ Балкан потврдила је тешку ситуацију повратника, али и на кључне проблеме, као што су немогућност запослења и неусловне стамбене јединице.
Због уништавања предратне индустрије, локална економија се сада ослања искључиво на примарну прераду дрвета, која не пружа довољно радних места. Како је Руњићева навела, једина опција за запошљавање жена је текстилна фабрика "Јумко", отворена пре неколико година.
Она је нагласила да је обнова стамбених јединица недовољна, уз минимална издвајања власти Ливањског кантона и готово без подршке Федерације БиХ. На подручју Дрвара тренутно постоји око стотину активних захтева за средства за обнову, од којих је већина намењена за реконструкцију кровова, санитарних чворова и столарије.
"И данас су бројне предратне стамбене јединице уништене, а без подршке, повратници тешко могу обновити своје домове", додала је Руњићева.
Једини начин за оживљавање Дрвара, сматра она, јесте системска подршка свих нивоа власти, укључујући Савет министара БиХ, Федерацију БиХ и кантоналне власти, кроз субвенције и подстицаје. Подршка је нарочито потребна за развој пољопривредних газдинстава, сеоских домаћинстава и туристичких потенцијала, који су у последње време постали важан извори прихода за становнике Дрвара.
Војни полигон "Барбара" претња за становнике Гламоча
Још један проблем са којим се суочавају повратници у западној Босни представља војни полигон "Барбара", где се уништавају минско-експлозивна средстава.
Председник Удружења грађана "Прибеља", Страхило Субашић, рекао је да детонације са овог полигона доводе до оштећења на кућама повратника, укључујући пукотине на зидовима. Субашић наглашава да овај полигон негативно утиче на животну средину и загађује воду и земљиште, чиме додатно угрожава већ рањиву повратничку заједницу.
"Једино трајно решење јесте затварање или измештање полигона на неку другу, мање насељену локацију", изјавио је Субашић.
Он је навео да су повратничке куће у Прибељу код Гламоча обновљене, али основна инфраструктура, попут електро-мреже која је уништена током рата још није обновљена.
Апел повратника да се власти кантона и Федерације БиХ почну опходити према њима у складу са законским регулативама показује само део горућих проблема са којима се суочава српска повратничка популација.
Марчета наглашава да уколико, и овај пут, изостане реакција домаћих власти, удружења повратника су спремна потражити правду и подршку у европским и светским институцијама.