Глођанско брдо код Зворника није само сећање на 6. новембар 1992. године, нити само један у низу злочина над српским народом, већ опомена да је сваки дан 6. новембар, да се стално сећамо страхота које су починили крвници такозване Армије БиХ и вечна опомена да никада више не смемо дозволити да српске главе буду на пањевима и у рукама злотвора и наследника Ханџар дивизије, истакао је председник Републике Српске Милорад Додик.
Он је рекао да је Глођанско брдо и страдања 126 припадника Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године "на свиреп, бестијалан и дивљачки начин мучили, а затим побили наследници фашистичке идеологије још један доказ да та идеологија никада није изумрла у главама тих нељуди и злотвора, напротив само се преносила са колено на колено и чекао погодан тренутак да поново оживи и експлодира, док смо се ми, Срби, заносили наводним братством и јединством".
"И експлодирала је у свој својој прљавштини. Експлодирала су поново злодела, каме, секире, србосеци, забијање ексера, одсецање удова... А један од страшних примера те експлозије је управо Глођанско брдо, где су Срби у протеклом грађанском рату у БиХ поново доживели оно што се дешавало њиховим прецима у Првом и Другом светском рату", нагласио је Додик.
Он је подсетио да су тог тужног новембарског дана Глођанским брдом одзвањали јауци, крици, запомагања српских мученика док су им крвници Насера Орића секли делове тела, закивали их за дрвеће, вадили гркљане, кастрирали, живе их палили...
"Све што нормалан човек не може да замисли, а камоли схвати, Насерови зликовци чинили су са великим задовољством. Међу њима се посебно истицао његов човек од поверења, ако се уопште и може назвати човеком, Мухамед Чикарић, некадашњи командант 6. одреда Каменица такозване Армије БиХ", рекао је Додик.
Осим што нико никада није одговарао за ово злодело почињено тог страшног 6. новембра, нагласио је председник Српске за Срну, чињеница је да до дана данашњег никада нису пронађена тела још девет српских бораца који су страдали на Глођанском брду.
Он је истакао да је за девет српских бораца, Миладина Ложњаковића, Борисава Михајловића, Миладина Недића, Ратка Продановића, Богдана Радовића, Виктора и Алексе Савић, те Ђорђе Стевановића и Милоша Зеленовића, који су тада имали од 25 до 40 година, Глођанско брдо остало вечна гробница, али без обележја, и што је још тужније извршиоци овог злочина шетају слободно, без казне, без грижње савести, без образа, иако им је место у тамници одакле не могу видети ни светло дана.
А оно што је најжалосније, истакао је Додик, јесте да су родитељи ових храбрих српских синова сигурно већ преминули, а да никада нису пронашли тела своје деце, достојно их сахранили, оплакали, служили опело, прислужили свећу.
"И сваки пут на ове тужне датуме уверимо се да ништа нисмо научили ни из Првог, ни из Другог светског рата, јер смо неспремно и наивно дочекали протекли грађански рат. И данас, у миру, разни Орићи насрћу на нас, и заједно са страним менторима покушавају да нас униште, да угуше и развласте Републику Српску, да нам затру семе, огњиште и дом. Зато ако не памтимо, ако не учимо из онога што смо преживели у 20. веку, ако ћутимо и не причамо, ако се стидимо да о томе говоримо на сваком месту и у свако време, онда не треба ни да постојимо! Све док мислимо својом главом, док знамо ко смо и шта смо, ко су нам преци, до тада ће бити и нас, у супротном – неће бити ни нас ни Републике Српске", указао је председник Републике Српске.
На Глођанском брду код Зворника данас ће бити обележене 32 године од страдања 126 припадника Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године на свиреп и монструозан начин убили припадници такозване Армије БиХ, предвођени Орићем и Чикарићем.
На месту страдања, у неколико наврата постављана је спомен-плоча са натписом: "Овде је убијено 126 бораца Војске Републике Српске", али су их, након постављања, сваки пут непознати вандали разбијала, док је на постојећу испаљен један хитац.