У Србији је у протеклих недељу дана регистровано 6.819 обољења сличних грипу, што је повећање за 5,4 одсто у односу на недељу која јој је претходила, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
Највише оболелих је у Моравичком, Шумадијском и Јабланичком округу и то међу децом вртичког и школског узраста. Лекари кажу да је то очекивано за ово доба године и да се вирус лакше шири међу децом која су у колективима.
У Батуту кажу да је у поређењу са истим периодом претходне године интензитет активности вируса грипа на истом нивоу.
У Србији се региструје и благи пораст оболелих од акутних респираторних инфекција. У последњих недељу дана регистровано је 12.794 пацијената.
У Србији су тренутно лабораторијски потврђена два типа вируса грипа А (Н1) и А (Х1).
Грип је ове године стигао раније у Србију, него претходних. Лекаре саветују грађанима вакцинацију јер се у Аустралији шири агресивнији, подтип вируса грипа А (Х3Н2) који се лако и брзо преноси.
Тај подтип вируса стигао је и у Европу, регистрован је у Италији и шири се у Ломбардији, Пијемонту и Лацију, али и у Ђенови и остатку Лигурије.
У свим домовима здравља u Србији у току је вакцинација против сезонског грипа. Грађанима су на располагању две вакцине четворовалентана која је стигла из увоза и тровалентна вакцина домаћег произвођача Института Торлак.
Време неопходно за стицање имунитета је две до три недеље након имунизације. Стечени имунитет након вакцинације није код свих исти. Обично траје шест до 12 месеци, те је из тог разлога потребно да се грађани вакцинишу сваке године.
Треба напоменути да они који су се вакцинисали не значи да су потпуно заштићени, али се у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације. Грип није безазлено обољење, посебно за старије особе и пацијенте који имају оштећен имунитет. Могуће су компликације, као што је упала плућа, па чак и смртни исход.
Препорука епидемиолога је да вакцину за грип приме све особе старије од 65 година, затим труднице, особе које имају хронични поремећај плућног система (укључујући и астму), хронични поремећај кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију), метаболичке поремећаје (укључујући шећерну болест, гојазност), бубрежну дисфункцију, хронични неуролошки поремећај, малигно обољење, као и пацијенти којима су трансплантирани органи.
Вакцинација се спроводи и код особа смештених и запослених у геронтолошким центрима, деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и лица запослених у тим установама. Осим тога, обавезна имунизација против грипа спроводи се и код запослених у здравственим установама.