Србија и Балкан
Немачка забринута: Шта Србија намерава с наоружавањем своје војске?
Србија је унапредила војску и сад је војно најјача држава на Западном Балкану, а суседне државе су забринуте због експанзионистичких тежњи Београда, оцењује у ауторском тексту за "Дојче веле" немачки политиколог Александер Ротерт
"Да ли Србија планира да дестабилизује или чак војно нападне суседне државе – БиХ и тзв. Косово?", пита се забринуто немачки политиколог Александер Ротерт у ауторском тексту за "Дојче веле".
Овај, не баш квалификован, аутор који је "студирао политичке науке и историју са фокусом на међународне односе и историју Југославије", подсетио је на то да су председница тзв. Косова Вјоса Османи и њен колега из БиХ Денис Бећировић "недавно упозорили на тај сценарио".
Тако је Османијева у интервјуу у септембру рекла да "постоји нада да се Западни Балкан придружи Европској унији и НАТО-у, али предуслов за то је да се Србија третира као оно што јесте – сателитска држава Русије, која је продубила војну, економску и политичку сарадњу с Москвом".
Бећировић је своје упозорење о наводним територијалним претензијама Србије изнео пред Генералном скупштином УН, када је рекао да "упозорава светску јавност да руководство Републике Србије још једном прети суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине".
Поткрепљење за уобичајене речи поменутих "критичара" српског народа, Ротерт види у наоружавању српске војске.
"У ствари, Београд већ годинама масовно опрема своје оружане снаге савременим системима наоружања – купљени су француски борбени авиони и руски јуришни хеликоптери, које је председник Србије Александар Вучић хвалио као 'летеће тенкове'. Осим тога, ту су и кинески системи ПВО, који су пребачени из Пекинга у Београд убрзо након руске инвазије на Украјину. Било је и извештаја да је Србија купила хиљаде дронова од Ирана, које Русија свакодневно користи за нападе на украјинске градове", забринуто наводи он.
Он у свом тексту подсећа на извештај шведског института СИПРИ, који је 2022. објавио да је буџет Београда за одбрану од 1,3 милијарде евра десет пута већи од буџета тзв. Косова.
Нису само финансијска средства спорна за немачког политиколога, који додаје да "са око 250 тенкова Београд има више тог оружја од свих осталих бивших југословенских република заједно (поређења ради, њемачки Бундесвер има 295). Хрватска је на другом месту са 75, Босна и Херцеговина на трећем са 45, а следи Северна Македонија са 31. Ни Црна Гора, ни Косово немају тенкове".
Интересантно је да је човек који је "студирао политичке науке и историју са фокусом на међународне односе и историју Југославије", изоставио Словенију – једну од бивших чланица Југославије.
Све ово, према његовим речима, Србија ради како би створила, односно спровела идеју "Српског света", што је, како наводи Ротерт "умањена верзија 'Велике Србије' бившег председника Слободана Милошевића". Доказ за то, и још једна брига за немачког аутора, је "Сверспски сабор" који представља "стратешки састанак који је суштински формулисао план за спровођење 'Српског света' у 'Свесрпској декларацији'".
Највећи проблем овог документа за Ротерта је што се "Косово помиње као део Србије, а Република Српска као 'национални интерес Србије". Заиста ужасавајуће, да Србија сматра своју територију – својом и да ентитет у ком живи око милион припадника српског народа види као свој национални интерес.
Штa је дозвољено Јупитеру, није волу
Пре свега треба истаћи да иако јесте тачно да Србија ради на модернизацији, наоружавању и опремању своје војске, те да је у протеклих неколико година набављен низ различитих система, ово је заправо потпуно нормална појава, будући да свака држава на свету настоји да јача своје оружане снаге.
Имајући у виду сложен геополитички положај Србије, односно НАТО окружење, константне тензије и притиске на нашу земљу, али и савремене сукобе и затегнуте односе великих сила као и искуства из прошлости, "стручњаку" би требало да буде јасно зашто је нашој земљи неопходна јака војска.
На забринуто питање из наслова "шта Србија намерава са наоружавањем своје војске" може се одговорити крајње једноставно – да одврати потенцијалног непријатеља или, ако је то потребно, да се као и 1999. године брани од (НАТО) агресора. Можда политиколог треба да се присети шта је његова земља тада радила, као и '14. и '41, одговор би му се указао и пре наслова.
Са друге стране, упадљиво је да немачки политиколог занемарује, односно не замера, чињеницу да се осим Србије, истовремено наоружавају и друге државе у региону – конкретно Хрватска, БиХ, али и квазидржавне творевине тзв. Косово.
Стога је јасно да Ротерту не смета набавка "рафала", хеликоптера УХ-60, вишецевних ракетних система ХИМАРС и борбених возила пешадије (БВП) "бредли" америчке производње за хрватску војску, као и најављена испорука по 30 тенкова М-84 и БВП М-80 Немачкој, односно Украјини, у замену за 50 тенкова "леопард 2а8" и да она не представља "дестабилизацију региона".
Исти је случај и са намером БиХ да купи шест "бајрактара", као и са наоружавањем нелегалне формације познате као косовске безбедносне снаге, којима су чланице НАТО-а, пре свега Турска и САД, испоручиле десетине оклопних возила, као и противоклопне ракетне системе и поменуте извиђачко-борбене беспилотне летелице.
То наоружање би, према мишљењу немачког политиколога, ваљда требало да допринесе миру и стабилности по мери НАТО-а, за разлику од оног у употреби Војске Србије
Како наводи он, набавке противоклопних система и "бајрактара" за потребе тзв. КБС су одговор на увећавање броја тенкова Војске Србије. Међутим, вреди истаћи да су оружане снаге наше земље, и пре испоруке 30 Т-72 из Русије 2021. године, у оперативној употреби имале око 220-230 тенкова, тако да вођство наше земље није никаква новост на коју би тзв. Косово морало да одговара.
Немачки аутор би вероватно био срећнији када би се наша земља одрекла већине, ако не свих, система наоружања и испоручила их Украјини – још једној земљи којој је масовно наоружавање дозвољено – попут Хрватске или Северне Македоније која је Кијеву испоручила све јуришне хеликоптере Ми-24 и авионе Су-25, којима је располагала и тиме практично лишила своје Ратно ваздухопловство борбеног потенцијала.
Ротерта треба подсетити и да се ускоро ближи 11. новембар, односно годишњица Дана победе, (не примирја јер се Србија није мирила) у Првом светском рату – један у низу историјских догађаја који потврђује да је јачање Војске Србије итекако неопходан процес.
