Шукри Буја, невољни сведок у Хагу: Сведочио против Милошевића, на суђењу Тачију изгубио памћење
На суђењу Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију пред Специјалним судом у Хагу данима већ, на силу, натеран одлукама судског панела под претњом казне, сведочи бивши командант тзв. ОВК у "оперативној зони Неродимље", бивши градоначелник Липљана, Шукри Буја.
Данима већ Буја, према извештајима из Хага, на добар део питања судског већа одговара са "не знам", или "не сећам се", а јуче се, занимљиво, присетио да је у његовој зони "важило наређење да се са цивилима поступа добро".
Говорећи о књизи Хајруша Куртаја, команданта бригаде "Агим Бајрами", чији је у био уредник, Буја, познат и под надимцима "Газетар" (новинар) и "Сокољ", одговорио је да књигу коју је уредио није ни прочитао, али да је "дао неке коментаре".
Раније је сведочио и сам Куртај који је, правдајући се да је "рат био давно", причао како га се више и не сећа, а да је много ствари у књизи улепшао "ради будућих генерација".
Што се тиче Бује, током досадашњих сведочења он се није могао присетити да ли је некада са Краснићијем причао о организацији тзв. ОВК, није се могао сетити ко су били чланови "главног штаба", односно "генералштаба ОВК", који су издавали наређења подређеним јединицама. Јуче је тако сведочио и да није знао да су у зони одговорности његових јединица у околини Урошевца постојали притвори за "противнике ОВК".
Иначе, према оптужници која Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија терети за убиства и мучења, окрутна поступања, присилне нестанке, незаконита хапшења, друге нехумане поступке у више од 40 затвора и логора, Шукри Буја је уз официре тзв. ОВК Азема Суљу, Љаха Брахимаја, Фатмира Љимаја, Сулејмана Сељимија, Рустема Мустафу, Љатифа Гашија и Сабита Геција означен као сучесник у злочиначком удружењу.
Сам Буја, који је по оптужници "учествовао у хапшењу и притварању" без правног основа неколико десетина лица у затвору тзв. ОВК у селу Лапушник код Глоговца, током јучерашњег сведочења изјавио је "како не верује да су његови људи починили злодела".
Најпре је тврдио да се не сећа да је јула 1998. пресрео људи који су били на трактору и који су му рекли да су пуштени из "затвора у Лапушнику", али се после, пошто му је тужилац цитирао његову ранију изјаву из сведочења пред Хашким трибуналом, ипак присетио да је те људе "зауставио", али да се не сећа да су му казали "да долазе из затвора у Лапушнику".
Сведочење Бује обилује ових дана оваквим детаљима.
Пошто му је тужилац предочио ранији исказ да је "с пролећа 1998. од ГШ ОВК добио задатак да осигура дотур оружја из Албаније и да му је то пренео Тачи", Буја је прекјуче у судници тврдио да је тај задатак дао сам себи, да је "Тачи то, можда, потврдио", да тада није знао да је Тачи у тзв. ГШ ОВК, већ да је то само – претпостављао.
Негирао је и да му је Тачи у телефонском разговору пренео наређење тзв. ГШ ОВК да организује терористичку ОВК у општинама Штимље, Качаник, Урошевац и Липљан.
Према оптужници против четворице команданата у којој се Буја помиње као саучесник, тзв. ОВК је поменуте злочине на КиМ починила над приближно 407 притвореника од којих је најмање 102, од марта 1998. до септембра 1999, убијено. Идентификовано је 75 жртава, 51 – српске, 23 албанске и једна ромске националности.
Шукри Буји ово није први пут да се као невољни сведок појављује у Хагу. Почетком 2005. године Буја је сведочио у Хагу, по судском позиву, под претњом казне, на суђењу бившим саборцима оптуженим за злочине у логору у селу Лапушник на Космету. Буја се, према тадашњим извештајима са суђења, већ на почетку сведочења оградио од изјаве коју је две године раније, априла 2003. дао хашким истражитељима, наводећи сада да тужилаштво ту изјаву користи "као средство уцене" да би га приморало да се појави пред Трибуналом. Иако невољно, тада је морао да сведочи.
Средином 2002. на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу, Буја је, међутим, сведочио добровољно.
Према извештају Центра за транзицијску правду, на суђењу Милошевићу, рочишту из средине 2002. године, бивши председник Србије се тада нашао очи у очи са командантом оперативне зоне Неродимље у којој се налазило и село Рачак. По оптужници против бившег председника Србије, у селу је 15. јануара 1999. године убијено 45 косовских Албанаца, цивила, док је Милошевић тврдио да је "Рачак био терористичко упориште и да су погинули или припадници ОВК или цивили страдали у унакрсној ватри између терориста и српских снага".
"Шукри Буја је данас потврдио да је у Рачку јануара 1999. било 47 припадника ОВK – војника и 'помоћног особља'. Њихова база била је на улазу у село, а на оближњем брду су имали бункер и систем ровова. На самом почетку координираног напада војске и полиције, у зору 15. јануара, према сведочењу бившег команданта погинуло је 8 војника ОВK који су покушали да се повуку из базе и бункера, а касније током дана погинула су још два војника, док их је 8 рањено. Предвече, када се српска полиција повукла, ОВK се вратила у Рачак и однела тела 10 погинулих војника, који су касније уз војне почасти сахрањени у селу Малопољце, јужно од Штимља. Тела погинулих цивила су, тврди сведок, остављена у селу", наведено је у поменутом извештају.
Следећег дана у селу је нађено 45 тела. У свом сведочењу, Буја је тада тврдио да су "сви ти људи били цивили, односно да међу њима није било ни једног припадника ОВK".
Командант Неродимља у Хагу је саслушаван и 2019. године, тада, како су пренели приштински медији, у својству осумњиченог.
"Његово име се заправо помиње у оптужници против Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија. Буја се налази међу осам људи за које се наводи да су официри ОВК, односно саучесници у злочиначком удружењу", писали су тада медији на КиМ.
Име Шукри Бује, команданта Неродимља, наведено је и у "белој књизи" тероризма и организованог криминала коју је Влада Србије објавила 2003. године. Поред осталог, наведено је и да је Буја био управник логора у селу Ланиште код Урошевца а функцију команданта штаба ОВК у селу Језерце, општина Урошевац, обављао је до септембра 1999 године.
"Током 2000. укључио се у криминално-терористичке активности на подручју општина Урошевац, Качаник и Витина", стоји у овом документу.
Пуковник Богољуб Јанићијевић, некадашњи начелник СУП Урошевац, пре пет година је, у време када је Буја саслушаван у Хагу у својству осумњиченог, за "Блиц" испричао да је име команданта Неродимља и те како познато.
"У току рата, од 1998. па до краја рата, штаб им је био смештен у селу Малопољци, општина Штимље. Буја је био руководилац три њихове бригаде – 161, 162. и 163. која је била у формирању. 161. деловала је на подручју Штимља, Неродимља, Урошевца и Језерца; 162. је деловала на подручју општине Kачаник, а 163. је била у формирању за подручје Штрпца, али није профункционисала до краја рата. Док је Буја био командант, на његовом подручју догађали су се напади на полицију, киднаповање Срба, Албанаца и Рома", испричао је тада пуковник Јанићијевић.
Он је додао да је "у више од сто терористичких напада изведених у том периоду погинуло више десетина људи, како полицајаца, тако војника и цивила", да су "киднапована лица 1998. године углавном завршавала у затвору у Ликошану, а после тога у Језерцу, Букову и даље су их транспортовали према Албанији, због онога што је већ познато – због трговине органима".
Како је тада рекао Јанићијевић, "припадници ОВK су, по Бујином наређењу, постављали заседе на путу и заустављали возила".
Буја је 2018. године на Косову осуђен на три године затвора због злоупотребе службеног положаја, али је касније казна ублажена на две године а затим на годину дана затвора и две године забране вршења јавне дужности.