Генерација "зед" и проблеми на америчким изборима: Умеју ли наша деца да се потпишу?

Скоро цео свет остао је затечен податком да око 11.000 младих који припадају генерацији "зед" или зумерима, нису знали да се потпишу на протеклим америчким изборима у држави Невада. То је генерација младих који су рођени и одрастали у дигиталном свету, те су им оловка и папир постали страни.

Чланови изборне комисије покушали су да контактирају те људе, да дешифрују потписе, али се савремена генерација не јавља на непознате бројеве телефона. 

То што млади не знају да се потпишу, није проблем само у САД већ скоро све развијене западне земље имају сличне проблеме. Дешава се да млади данас не знају да држе оловку, јер прва слова уче на телефону.

Магазин

Послодавци у проблему - генерација Зед је тешка за сарадњу, недостају "софт скилс" и радна етика

Наставници кажу да је дигитализација утицала и на младе у Србији, али да се није отишло тако далеко да савремене генерације баш не знају да пишу. 

Гордана Арсић, професор српског језика у Правно-пословној школи из Ниша каже да је не чуде подаци који стижу из САД, јер је "тенденција различитих центара моћи" да млади остану неписмени.

"Иде се ка томе да се створи аморфна маса, да млади остану неписмени, необразовани и да робују центрима моћи - политичким или економским. То је мали број људи који поседују велики капитал и њима није циљ да имају образован свет", каже Арсић за РТ Балкан.

Додаје да се и у Србији у једном моменту инсистирало на дигитализацији у школама, али да су наставници српског језика "вукли кола назад".

"Деци се саветовало да читају књиге у ПДФ-у, али ја сам код својих ђака инсистирала да иду у библиотеке и да читају књиге. Када задам ученицима домаћи задатак, они ме питају да ли могу да га ураде на рачунару, па да ми пошаљу, али кажем да не могу. Инсистирам и искључиво тражим свеске, оловке, писање руком. Стално вучем та кола уназад предвиђајући да и нама може да се деси тај проблем", наводи професорка за РТ Балкан.

Дигитално само што се мора

Велики проблем данас у образовном систему Србије је што су учитељи и наставници преоптерећени папирологијом, наставним плановима и програмима које морају да прате. На томе инсистирају просветне власти.

Арсић објашњава да нису сва деца иста, да неком треба више, неком мање времена да савлада слова. 

Популарна играчка из 90-их поново осваја свет: Зумери "полудели" за Тамагочијем

"Учитељи не савладавају слово по слово оним ритмом којим деца могу да постигну, већ пратећи планове и програме који су унапред направљени. То није добро и примећујем да нове генерације имају све лошији рукопис", каже професорка.

Напомиње да и то што је сваки министар просвете покушавао да спроведе реформе у образовном систему, а ниједан то није учинио до краја, можда и добро за савремену генерацију "зед", јер се ипак нису потпуно ослонили на нове технологије. 

"Дигитално треба да се ради оно што се мора, али не треба децу онеспособљавати да не знају да користе оловку и папир, да не знају да се потпишу. Стално говорим деци, када одете у општину да преузмете неку документацију морате да се потпишете, да ставите свој параф", истакла је она.

И њене колеге кажу да вести које стижу из САД јесу "подигнута црвена заставица", да мора нешто хитно да се мења у образовним системима развијених земаља.

Дејана Милијић Субић, заменица директора Завода за унапређење образовања и васпитања каже да дигитализација утиче на ученике у систему образовања, али да не мисли да ће се "све урушити".

Наставници примећују да је проблем код младих у Србији данас све оскуднији речник. У школама се знање ученика све мање проверава класичним пропитивањем, већ се све своди на контролне задатке и тестове. 

Скраћенице у језику  

"Наставници се данас жале на слабију језичку продуктивност ученика, да користе скраћене реченице, устаљене идиоме, али наши ученици још пишу оловком. Знам да Завод за вредновање квалитета образовања управо ради Стратегију за развој читалачке писмености која укључује не само умеће читања, већ и умеће коришћења података у разним формама", каже за РТ Балкан Милијић Субић. 

Истиче да ђаци у Србији нису у школи сведени на потпуно дигиталну комуникацију. 

Ове ствари откривају којој генерацији припадате: Да ли сте зумер, миленијалац или бејби-бумер

"Код нас се још тестови попуњавају на папиру. И завршни тестови се раде - папир и оловка, не раде се електронски. Писмени задаци су обавезни не само из српског, већ и из страног језика и математике. Формат писања је присутан у нашој школи, тако да не може да се деси да ученик узађе из образовног система, а да не зна да се потпише", појашњава заменица директора Завода за унапређење образовања и васпитања.