Видимо се у неком другом филму.
Овом реченицом, некадашњи председник Србије Борис Тадић, поздравио се са својом функцијом када је од Томислава Николића 2012. године изгубио изборе.
У Тадићевом случају у филму радња иде отприлике овако - бивши председник, који можда и није у потпуности прихватио да је бивши, и даље је у политици "испод цензуса", док у међувремену на конто старе позиције добиjа посао са веома занимљивим епитетима - независтан и неизвршни директор једне команије која користи свемирску технологију.
Које улоге тренутно играју бивши државни функционери?
Тадићев наследник Томислав Николић ретко је у јавности. Појавио се у октобру на 16. рођендану Српске напредне странке коју је основао и рекао да "му нису потребне бројке да би видео резултате рада партије", као и "да нико до сада није водио државу добро као актуелни председник Александар Вучић и да се ниједан председник до сада није суочавао са оваквим искушењима".
"У Србији, где све зависи од вас, грађана, и немоћне, мржњом опијене опозиције - постижете епохалне резултате", рекао је Николић.
Он је и председник Националног савета за координацију сарадње са Русијом и Кином, па се на ову тему понекад огласи саопштењима. Ту је и када долазе званичници из ове две земље. И даље пече ракију из свог воћњака.
Дефинитивно историјска личност српске политичке сцене, последњи председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница и бивши премијер Србије живи као "сав обичан свет". Често се може срести у центру Београда, на истој трафици близу свог стана купује новине, обилази друштвене трибине и неке друге догађаје који нису занимљиви широј јавности. Једину изјаву коју је дао од кад је 2014. године отишао у "пензију", била је ове године поводом смрти Боре Чорбе.
"Још један пут, опет без устезања, сведочим да је био велики рок музичар, скоро са ону страну сваког поређења. И да је међу рок музичарима био највећи и најплоднији песник. Песме су стално врцале, извирале из њега и бележио их је у трену, по својим изгужваним и испресавијаним свешчицама. И, најзад, не најмање важно, био је марљиви хроничар и беспоштедни критичар нашег времена, Домановић наших дана. Скоро да се повест наших последњих пола века може такође читати и каткад и боље разумети кроз песничку реч Боре Ђорђевића", истакао је Коштуница који је ових година излазио из медијске илегале појављивањем на концертима "Рибље чорбе".
Када није у Београду, време проводи у Белановици. Једном је доспео и на друштвене мреже. "Окачио" га је некадашњи коалициони партнер Велимир Илић приказавши слику са заједничког ручка.
Можда је од јавности најдаље министар унутрашњих послова за време "Сабље" Душан Михајловић. Он живи на планини Повлен, у Кнежевом пољу, дружи се са мештанима, носи вунене чарапе и опанке, а пратиоце на друштвеној мрежи Фејсбук сликама обавештава о ћудљивом планинском времену. Налази прве висибабе испод снега и бере печурке.
Бивши председник Скупштине Србије Предраг Марковић, којег јавност памти и по томе да се саветовао са астролозима када треба да дође у парламент, сада се бави писањем књига, постао је пре три године отац девојчице, члан је Крунског савета и иде на балове са супругом. Имао је и епизодни повратак у политику, као носилац листе ПОКС 2018. године на београдским изборима. Тада је у предизборном споту говорио да je имао курје око и излечио га је природним леком, а сада је "време да и народ нађе лек". На друштвеној мрежи Фејсбук често поставља слике.
И још једног политичара Србија памти. Не по добру. Бивши министар финансија Млађан Динкић се повукао, а у ствари није ни одлазио. Мало, мало, па се појави вест да некога саветује. Зна се да је његове услуге користио бивши председик Црне Горе Мило Ђукановић, а вероватно је Динкић сад опет на некој новој позицији. За далеко већу плату од хиљаду евра од акција државних предузећа, колико је обећао грађанима Србије и тако добио изборе, а народ је остао кратких рукава.