Од почетка године у саобраћајним несрећама на путевима у Србији погинуло је 433 људи, подаци су Агенције за безбедност саобраћаја. Црна статистика је још суморнија ако се зна да је свака пета страдала особа млађа од 30 година.
Најчешћи узрок саобраћајних несрећа са смртним исходом су неприлагођена брзина (45 одсто), лоша процена ситуације у саобраћају (17), губитак контроле над возилом (14 одсто), алкохол (11 одсто), неискуство (девет одсто). Често је и више удружених фактора узрок саобраћајне несреће - брза вожња удружена са неискуством.
Актуелни Закон о безбедности саобраћаја, који је усвојен 2009. године, каже да особе млађе од 18 година могу да возе са пробном возачком дозволом само уколико поред њих седи старија особа која има возачку дозволу најмање пет година. Такође, забрањено је и да са пробном возачком дозволом млади возе од 23 сата до 6 сати ујутро.
"Верујемо да смо тим законским одредбама доста урадили. Међутим, ове године имамо повећање погинулих младих особа у саобраћају. Због тога је неопходно да у новом закону, који је у изради, уведемо још неке рестриктивне мере када су у питању млади возачи, односно возачи са пробном возачком дозволом", рекао је помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја Мирко Kоковић.
Он је додао да се само због невезивања сигурностног појаса изгуби више од 100 живота годишње, али и да велики број родитеља не користи ауто седиште за превоз деце.
"Апелујемо на све да се промене те лоше навике - да се користи сигурносни појас, да се деца безбедно превозе. Само 60 одсто родитеља користи седиште за превоз деце", рекао је Коковић у Нишу у оквиру Националне кампање за безбедност саобраћаја, а преноси Танјуг.
Влада Србије је 2023. године усвојила Стратегију о безбедности саобраћаја која предвиђа да се до 2030. године број погинулих у саобраћајним незгодама преполови у односу на 2021. годину, када је погинуло 536 особа.
"То подразумева да сваке године имамо смањење броја погинулих док не дођемо до тих 265. Проблем је што у последње четири године ми не успевамо да успоставимо тренд пада броја погинулих", рекао је Окановић за РТ Балкан.
Додаје да је усвојен и Акциони план, са конкретним мерама, како да се тај циљ постигне.
"Предвиђено је да се спроведе око 240 мера, како би се постигао жељени циљ. Број тих мера које су спроведене може да се наброји на прсте једне руке. Значи мере се не спроводе", рекао је Окановић.
Закон о безбедности саобраћаја од 2009. године до данас два пута је мењан. У плану је и трећа измена.
"Сама измена закона је дала краткотрајне резултате и то пре свега због страха учесника у саобраћају од санкција. Међутим, ти резултати се брзо истопе. Дошло је до пада погинулих, али се брзо вратило на старо", додао је Окановић.
Подсећа да Закон о безбедности саобраћаја предвиђа и везивање појаса на задњем седишту, а да се сада везује само 15 одсто путника.
"Пре 15 година је то постала законска обавеза. Значи за 15 година смо дошли на 15 одсто. Да би достигли 90 одсто, као што имају Немци, требаће нам још 75 година овим темпом", рекао је он.
Сматра да санкцијама не може поправити ситуација и да је неопходна промена свести код људи, а кампање су један од начина за то.
"Мора се променити свест већине, а онда мањина која остане може се решавати принудом", закључио је он.
У Србији је у току Национална кампање безбедности саобраћаја, која је осмишљена као едукативно, забавни програм који најмлађе треба да упозна, а старије подсети на правила понашања у саобраћају или у ванредним околностима.
Кампања је почела у мају ове године, а спроводе је МУП и Агенција за безбедност саобраћаја, у сарадњи са Ауто-мото савезом Србије, Црвеним крстом Србије, Путевима Србије, Националном возачком академијом и локалним самоуправама.