Величање (зло)дела: Како су Албанци дочекали ослобођење Шукрија Бује?

"Не у моје име", кукали су косметски Албанци пре око две године на протесту због прве пресуде коју је изрекао Специјални суд у Хагу команданту тзв. Ослободилачке војске Косова Саљиху Мустафи. И од тада се ништа није променило набоље. Напротив.

Окупили су се данас у центру Липљана како би дочекали бившег команданта оперативне зоне Неродимље тзв. ОВК и бившег градоначелника Липљана Шукрија Бују. 

Буја је, пре тога, обавестио "са задовољством", сународнике и саборце на КиМ да је после пет година истраге "ослобођен свих оптужби Специјалног тужилаштва Специјализованих већа Kосова у Хагу". "Радосну" вест потврдио је и његов адвокат Таулант Ходај за медије на албанском језику. 

Можда је неко наивно помислио да ће исповести сведока на суђењу челницима и припадницима тзв. ОВК бацити бар мало другачију светлост на слику о тзв. ОВК, која се пажљиво негује у албанским медијима, али се то није десило. 

Албанци су се збили редове како би бранили тековине тзв. ОВК. Организовали су маршеве за тзв. ОВК, а нису се устручавали ни да лише слободе и осуде оне Србе који су, како тврде, "вређали" тзв. ОВК и њен лого на друштвеним мрежама. 

Без обзира на политичке и друге разлике, њихов однос према тзв. ОВК је исти.

То се видело и на данашњем скупу, уприличеном у Бујину част, на коме су се вијориле заставе тзв. Косова, Албаније, а ту су били и мушкарци одевени у униформе тзв. ОВК са црним береткама на глави. 

У оптужници која четворицу челника тзв. ОВК (Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија) терети за убиства и мучења, окрутна поступања, присилне нестанке, незаконита хапшења, друге нехумане поступке у више од 40 затвора и логора, Шукри Буја је, уз још седам официре тзв. ОВК, означен као саучесник у злочиначком удружењу. Он сам је, према оптужници, незаконито хапсио и притварао људе. 

Стога је лако закључити да њему данас нису приредили дочек они који су уверени у његову невиност, већ они који су уверени у то да је починио и више од онога за шта је био осумњичен и да је тиме заслужио титулу "хероја". Јер, да су у било ком тренутку посумњали да је Буја оклевао да изврши било које наређење, нема сумње да би се са њим обрачунали на сличан начин као са многим својим сународницима, који су били проглашени за "нелојалне", јер нису хтели да приступе тзв. ОВК или, просто речено, да окрваве руке до лаката. 

Поруке послате са овог скупа су и више него јасне, а очигледно је и да су упућене и малобројним липљанским Србима, људима који се труде да буду невидљиви у свом граду, осим понекад, када се поводом неког празника окупе у црквеном дворишту. 

Слоган "Не у моје име", као што видимо, говори више од хиљаду речи. Просечном Албанцу са КиМ, дакле, не смета то што су припадници тзв. ОВК у његово име починили злочине над албанским, неалбанским и српским цивилима, али му смета и сама помисао на то да би они који су то чинили могли бити кажњени.