Србија и Балкан
Праисторија на истоку Србије: Кад су последњи ловци мезолита срели прве неолитске земљораднике
Откриће насеобине у пећини Пештерија близу Звоначке бање, значајно је због тога што налазишта из периода 9000-6200 год. пре н.е. до сада нису откривена ван ђердапског подручја, објашњава за РТ Балкан археолог проф. др Душан Михаиловић
Смештена у веома неприступачном пределу у близини Звоначке бање на југоистоку Србије, пећина Пештерија сведок је давног живота овог краја, али оног који је толико хиљада година далеко од нас да спада у праисторију – тачније мезолит.
После две године истраживања, које су обавили археолози и студенти археологије са Филозофског факултета у Београду, објављено је велико откриће: пронађена је насеобина из доба мезолита која датира из истог периода кад и Лепенски вир. Значај открића привукао је пажњу и светске научне јавности, након што је рад о овом локалитету објављен у међународном часопису.
Како за РТ Балкан објашњава проф. др Душан Михаиловић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду и један од чланова тима археолога, откриће је значајно због тога што мезолитска налазишта до сада нису откривена ван ђердапског подручја.
"Неки археолози већ су почели да сумњају да је унутрашњост Балкана уопште била насељена у том периоду (9000-6200 год. пре н.е.). Сва налазишта која су била откривена на Балкану била су концентрисана или у приморју (у јадранско-јонској регији и у Егеји) или у Ђердапу", истиче Михаиловић.
Друга ствар која је битна је то што је налазиште Пештерија датовано у период када је неолит већ почео да се шири на Балкану, а његове трагове из периода пре 6300-5900 год. пре н.е. имамо на низу налазишта на истоку и југу Балкана (па и у Србији), напомиње наш саговорник.
"То значи да су подручје источне Србије у исто време насељавали последњи ловци и сакупљачи и први земљорадници што већ знамо по резултатима истраживања Лепенског вира и других налазишта у Ђердапу. Као и у Ђердапу и у Понишављу имамо доказе о контактима између мезолитских и неолитских заједница", каже професор Михаиловић.
Он објашњава да су у на овом локалитету пронађени кремени и коштани артефакти и животињске кости које сведоче о томе да су становници Пештерије ловили животиње у непосредној близини пећине (јелене, козороге итд.).
"Пронађена су и два зуба вирезуба (врсте шарана) од којих су у Ђердапу правили привеске који су пришивани на одећу. То знамо по томе што су налажени у гробовима. Чињеница да смо те зубе нашли ван природног ареала где се вирезуби јављају сведочи о томе да је између мезолитских заједница у источној Србији постојао контакт, и да су размењивали симболичке предмете. С друге стране, о контактима са неолитским заједницама у Понишављу или у северозападној Бугарској сведоче налази кремених уметака за српове помоћу којих су те заједнице секле биљке (свакако и житарице)", напомиње археолог.
Пронађени предмети, како истиче наш саговорник, говоре о томе да је између 6500. и 5900. год. пре н.е. Горње Понишавље насељавало мезолитско становништво.
"Те заједнице су вероватно такође живеле у речним долинама а брдско-планинске пределе су посећивали због лова на козороге и друге животиње. Пештерија представља једну од тих ловачких станица", истиче Михаиловић.
Он додаје да се ископавања започета пре две године реализују преко пројекта NEEMO који у оквиру програма ИДЕЈЕ финансира Фонд за науку Републике Србије, а да тим који је радио истраживања броји између пет и седам чланова.
"На пећину нас је упутио др Предраг Пејић, археолог (сада у пензији) из Музеја Понишавља у Пироту. Открили смо је приликом рекогносцирања пећина у источној Србији која смо предузели 2011. године у сарадњи са колегом Стивеном Куном са Универзитета Аризона у Тусону. Истраживања се настављају. Испод слоја у коме смо нашли мезолитске остатке наишли смо на остатке из ранијег периода", истиче проф. др Душан Михаиловић.
