Паркинг место као с(т)ан: Где је најскупљи квадрат у Србији

Најскупљи стамбени квадрат продат је по цени од 10.350 евра у Београду на води, док је 'најпапренија' кућа прометована за 3.182.000 евра на Савском венцу. Петина станова купљена је из кредита, што је за 18 одсто више него пре годину дана, показују подаци за прво полугодиште ове године Републичког геодетског завода. 

Највећа свота новца за стан издвојена је у престоници и то 1.226.888 евра. Продато је 8.067 гаражних простора, од чега је највише интересовања, услед недостатка паркинг места, било у Београду: 49 одсто. Паркинг је на Врачару плаћен 73.000 евра, а најјефтинији је био у Нишу 400 евра. 

"У првој половини ове године, забележен је опоравак куповине непокретности уз коришћење кредита у односу на претходну годину па је осам одсто уговора финансирано кредитом, што је за један процентни поен више него лане, при чему су највећим делом из кредита куповани станови", кажу у РГЗ-у.

Због ове 3 грешке, вредност некретнине коју продајете опада, а купци беже главом без обзира

Некретнина у староградњи продавана је по просечној цени од 1.665 евра по квадрату, што је за 12 одсто више у односу на исти период прошле године. За стан у новоградњи, купци су у просеку морали да издвоје око 1.767 евра, односно два одсто више него лане. 

У просеку, некретнине од 52 квадрата 'пазариле' су се у староградњи, док је у новоградњи просечна површина била за три квадрата већа. 

У потрази за "кровом над главом", када је реч о старим становима, купци су се највише опредељивали за двособне и двоипособне, за које их је било заинтересовано 38 одсто. Затим следе једнособни и једноипособни са 30 одсто, трособни и троипособни са 11 одсто.

И у новоградњи су предњачиле двособне и двоипособне некретнине, са 26 одсто, потом, једнособни и једноипособни са 13 одсто, трособни и троипособни, такође са 13 одсто.

На Врачару је постигнута је највиша цена квадрата пословног простора од 11.500 евра, а пословни објекат продат је за чак 3.098.790 евра. Када је реч о пољопривредном земљишту, купљено је за 2,2 милиона евра на београдској општини Палилула. Што се пословних простора тиче регистровано је 1.419 купопродаја.

"У Србији је у првом полугодишту прометовано непокретности за 3,4 милијарде евра, што је 3,9 одсто више у односу на прво полугодиште прошле године. Цене кућа су имале веома широк распон и кретале су се од минималних 500 евра у више градова у Србији до 3.182.000 евра на београдској општини Савски венац, а викендица од 1.000 евра до најскупље од 300.000 евра у Новом Саду у катастарској општини Сремска Каменица. Грађевинско земљиште намењено за стамбено–пословну градњу кретало се од 10 евра по ару до преко 100.000 евра по ару", наводи се у саопштењу Републичког геодетског завода. 

Из РГЗ-а су оценили да је тржиште непокретности у Србији остало стабилно пошто је у првих шест месеци, склопљено 60.154 купопродајних уговора, што је за 0,2 одсто више него пре годину дана, а што се цена тиче, настављен је умерен раст цена станова са годишњом стопом раста од 4,68 одсто.

"Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, 1,8 милијарди евра, што је чинило 54 одсто укупно прометоване вредности. За куповину кућа издвојено је 273,8 милиона евра, осам одсто, за грађевинско земљиште 261,5 милиона евра, за пословне просторе 150 милиона евра, а за пољопривредно земљиште 117,5 милиона евра.

Када је реч о укупној вредности прометованих станова, највише се и то 57 одсто односило на Београд, а главни град је највише учествовао и у вредности  гаражних простора, 69 одсто, пословних простора, 57 одсто и грађевинског земљишта, 51одсто", наводе у РГЗ.

Што се пољопривредног земљишта тиче, очекивано је предњачила Војводина са учешћем од 69 одсто, као и у промету кућа (40 одсто) и викендица (50 одсто).

"Станови и пољопривредно земљиште су забележили раст и у броју купопродајних уговора и у вредности тржишта па је вредност прометованог пољопривредног земљишта порасла за 11,3 одсто уз повећање броја уговора за 2,3 одсто, док је код станова забележен раст броја уговора од 3,7 одсто и повећање вредности тржишта за 2,6 одсто", саопштио је РГЗ.

Како се додаје, код гаражних простора регистровано је благо повећање у броју уговора за један одсто, али је забележен пад вредности промета од 6,4 одсто.

Сегмент кућа је забележио благо смањење броја уговора, за 1,7 одсто, уз пораст вредности од 6,6 одсто. Највећи пад забележен је код пословних простора, са смањењем броја уговора за девет одсто и падом вредности промета од 15,2 одсто међугодишње.