У мирном приморском граду Светлогорску, на обали Балтичког мора у Калињинградској регији, налази се Српски трг – место које сведочи о дубоким и трајним везама између српског и руског народа.
Овај трг, као и сам "Српски камен" – споменик постављен у част знаменитих Срба, симболизују заједничку историју и пријатељство, грађене кроз векове.
Постављање Српског камена био је подухват историчара Алберта Адилова, који је за РТ Балкан говорио о историјском значају овог места и бројним Србима који су својим делима оставили трага у руској историји.
Адилов је открио да је идеја за постављање Српског камена настала 2018. године, када је Калињинград био домаћин Светског првенства у фудбалу.
"Тренинг база српске репрезентације била је одређена у Светлогорску и локалне власти тражиле су начин да обележе ово место и догађај", присетио се саговорник РТ Балкан.
Адилов је предложио да се постави камен са именима истакнутих српских официра и генерала који су током различитих историјских периода служили у руској војсци и борили се на том подручју.
Натпис на камену је преведен на српски језик и послат у Београд на преглед, где су га проверили професори и историчари.
"Мислим да је то веома лепо и довољно упечатљиво обележје", рекао је Адилов. Додао је да су у међувремену пронашли још неколико имена српских јунака, па постоји могућност да ће камен једног дана бити увећан и да ће се његов изглед променити, чему се нада, овај стручњак за српско-руске односе.
Током разговора, Адилов је истакао један од важних момената из 18. века, када је велики број Срба мигрирао у Русију.
"Један занимљив аспект руско-српских односа била је масовна сеоба Срба у Русију у 18. веку", објаснио је Адилов, додајући: "Тада су формиране Нова Србија и Славјаносербија, која се налази на подручјима где се данас воде борбе у СВО."
Адилов указује да је међу организаторима ове сеобе био и аустријски официр српског порекла Рајко Прерадовић, предак браће Прерадовића који су се борили код Фридланда 1807. године, за време Наполеонових ратова.
Адилов је подсетио да је Михаил Милорадовић из Херцеговине дошао у Русију Петра Првом.
"Његови потомци, браћа Григорије и Михаило, напустили су Русију и отишли у Пруску, где су похађали Универзитет у Кенигсбергу, под менторством славног филозофа Имануела Канта", рекао је Адилов, указујући:
"Ова зграда, нажалост, није преживела британско бомбардовање 1944. године."
Према речима нашег домаћина, Григорије је касније постао гувернер Крима и истакнут државни управник крајем 18. и почетком 19. века, док је Михаило Милорадовић постао један од најцењенијих руских команданата током Наполеонових ратова.
"Михаило је погинуо на Сенатском тргу у Санкт Петербургу, покушавајући да смири побуну декабриста", додао је он.
Током Првог светског рата, у граду Инстербургу, данашњем Черњаховску, радила је, као болничарка, тада четрнаестогодишња принцеза Јелена од Србије, познатија као Јелена Карађорђевић, кћерка краља Петра Првог Карађорђевића и супруга руског принца Јована Константиновича Романова, који је био у сродству с императором Николајем Романовим.
"Јелена је била позната по хуманитарном раду и великом срцу", рекао је Адилов, додајући да је принцеза током рата радила као обична болничарка, лечећи рањенике у руском војном санитету.
"Данас у Черњаховску постоји музеј са спомен-плочом у њену част, који подсећа на њено хумано дело", додао је он.
Наш домаћин, историчар Адилов, наглашава да је Светлогорск данас дом овог симбола пријатељства два народа кроз историју, а Српски трг и камен у његовом средишту подсећају на све те значајне Србе који су у разним временима дали свој допринос руској историји.