Србија и Балкан
Врата пакла крај Глоговца: Како је логор у Лапушнику постао огледало (бело)светске правде
Крајем 2005. команданти тзв. ОВК Фатмир Љимај и Икар Муслију у Хагу ослобођени одговорности за злочине у Лапушнику, командант Неродимља Шукри Буја, осумњичен такође за злочине у овом логору, пре неколико дана објавио да је ослобођен свих оптужби
У штали у селу Лапушник близу Глоговца на КиМ, у коју су могле да стану три – четири краве било је заточено 10 до 15 људи. Зидови и подови просторије били су покривени крављом балегом, животињским фекалијама, неко време и људском крвљу и изметом. Заточеницима који су редовно, окрутно премлаћивани ногама, шипкама, кундацима, дршком секире, електричним кабловима, храна је давана највише једном у три-четири дана, а радило се најчешће тек о парчету хлеба.
Овако су у оптужници Хашког трибунала подигнутој 2003. године описани услови у којима је тзв. ОВК средином 1998. године у логору у селу Лапушник држала најмање 30 заточеника, Албанаца и Срба са Косова и Метохије. Од 30 затвореника, њих 27 идентификовано је именом и презименом.
Током суђења 2004. и 2005. када су се на оптуженичкој клупи Хашког трибунала у случају логора Лапушник нашла тројица команданата тзв. ОВК, Фатмир Љимај, Икар Мислију и Хајрадин Бала, Тужилаштво је у документима навело имена сваке појединачне жртве, суду је показало њихове фотографије и описало каква је била њихова улога у заједници.
Сем у штали, затвореници су држани и у подрумском складишту, спавали су на бетонском поду покривеном фекалијама на коме је понекад било мало сламе, јели су у истој просторији у којој су обављали и физиолошке потребе.
Многима од затвореника биле су везане руке или ноге, или и једно и друго. Сведок Л-06 на суђењу тројици припадника тзв. ОВК, 2004. и 2005. године испричао је пред већем Трибунала у Хагу да су му руке биле оковане ланцима тешким десетак килограма, други затвореници били су везани једни за друге, као у случају сведока Л-04 и Л-12. Други су у штали били везани ланцима за зид, многи са поломљеним рукама или ногама, са ранама од ватреног оружја.
Крајем новембра 2005. године Међународни кривични суд у Хагу ослободио је Фатмира Љимаја и Исака Муслијуа свих оптужби које су против њих двојице биле наведене у оптужници подигнутој у вези са њиховим, како је тада објављено, "наводним учешћем у злочинима почињеним на подручју Лапушника и у логору Лапушник 1998. године". Судије су тада наложиле да ова двојица одмах буду пуштени на слободу.
Претресно веће, како стоји у сажетку пресуде, закључило је тада да "тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је оптужени Фатмир Љимај имао било какву улогу у заробљеничком логору ни у погубљењима на планини Бериша, нити да је сноси кривичну одговорност за било које од тих кривичних дела за која се он терети".
Крајем септембра 2007. Жалбено веће потврдило је пресуду Претресног већа, односно ослобађајућу пресуду за Љимаја и Муслијуа и казну од 13 година за Балу.
Истом одлуком суда у Хагу, стражар у логору Лапушник Харадин Бала проглашен је кривим за мучење, нечовечно поступање и малтретирање троје заробљеника у логору Лапушник, за улогу у "одржавању и спровођењу нехуманих услова" у логору, за помагање при мучењу једног затвореника и учествовање у убиству девет заробљеника из логора који су 25. и 26. јула 1998. одведени на планину Бериша и убијени.
У оптужници према којој је током 2004. и 2005. суђено тројици официра тзв. ОВК, наведено је да је Фатмир Љимај био један од команданата тзв. ОВК и одговоран за подручје Лапушника и за функционисање истоименог заробљеничког логора, да је Исак Муслију био један од команданата ОВК и да је повремено радио као стражар у логору као и да је Харадин Бала био један од команданата и стражар у заробљеничком логору.
Пресуда тројици команданата тзв. ОВК у случају Лапушник била је прва коју је Међународни суд у Хагу изрекао за злочине почињене на територији Косова и Метохије.
Уз Фатмира Љимаја и Икара Муслијуа који су пре 19 година пресудом у Хагу ослобођени оптужби за злочине у Логору Лапушник, пре пар дана још један од команданата тзв. ОВК, Шукри Буја, који је за време рата био командант Неродимља обавестио је сународнике и саборце на Косову да је "после пет година истраге ослобођен свих оптужби Специјалног тужилаштва Специјализованих већа Kосова у Хагу".
"Са задовољством могу да саопштим да сам после дугог истражног процеса који је трајао више од пет година од 2019. године, коначно ослобођен свих оптужби од стране Специјалног тужилаштва Специјализованих већа Kосова у Хагу! Ово је велика и важна победа, која доказује моју невиност, али и чистоту и славу ОВK", објавио је Буја на Фејсбуку.
Према наводима оптужнице на основу које је пред специјализованим већима у Хагу за злочине на КиМ у току суђење четворици команданата тзв. ОВК, Хашиму Тачију, Кадри Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, Буја је означен као саучесник, под сумњом да је од априла до јула 1998. "учествовао у хапшењу и притварању, без правног основа, неколико десетина лица у притвору ОВК у селу Лапушник у општини Глоговац".
У истој оптужници, уз Шукри Бују, као саучеснике, тужилаштво је означило и официре тзв. ОВК Азема Суљу, Љаха Брахимаја, Фатмира Љимаја, Сулејмана Сељимија, Рустема Мустафу, Љатифа Гашија и Сабита Геција.
Доступни подаци говоре да су заточеници у Лапушнику пребијани и у штали у подрумском складишту, да су у шталу и складиште враћани после пребијања напољу. Ђорђе Ћук, српска избеглица из Грачаца из Хрватске и Стамен Генов који је радио у војној амбуланти у Ђаковици нису враћени у подрум пошто су изведени напоље на пребијање. Посмртни остаци Генова нађени су у масовној гробници код Малишева, обдукцијом је утврђено да је убијен хицем у главу и у груди.
Један од затворених Срба у Лапушнику на суђењу је сведочио да је Генов тако сурово пребијан у логору да је од сведока тражио да га "задави" јер више није могао да издржи мучења којима је подвргнут. Ћук је последњи пут жив виђен у Лапашнику, одакле је изведен, његови посмртни остаци до краја 2021. године нису пронађени.
Неки од сведока на суђењу у Хагу идентификовали су и Слободана Митровића, браћу Миодрага и Милована Крстића и Живорада Крстића као заточенике логора у Лапушнику. Њихови посмртни остаци нису нађени, лична документа Митровића и браће Крстић нађена су на месту на коме је био логор, документа Живорада Крстића у аутобусу из ког је отет.
Доступни подаци говоре и да су у Лапушнику убијена тројица заточеника. Деветорица, међу којима је био и Шабан Хоти стрељани су на планини Бериша 25. или 26. јула 1998. године а 11 заточеника је ослобођено крајем јула те године када је тзв. ОВК под нападом јединица МУП-а Војске Србије одступила из села према планини Бериша.
Према подацима Удружења породица убијених, киднапованих и несталих Срба са Косова, од 1997. године на КиМ су постојала 144 логора за Србе, Роме и нелојалне Албанце. По суровости издвајали су логору у Клечки, Ликовцу, Лапушнику, Доњем и Горњем Ратишту, Малишеву, Батлави, Трпези, Седлару, Орлату, као и у Дргодану, Врелу, Дреници. Жртве ових логора још чекају међународну правду.
"У свим тим местима Срби су прошли пакао и тортуру, била су то сурова стратишта, најјезивије је било у Жутој кући на северу Албаније где су отетим Србима вађени органи. Ништа мање ужасно није било у Клечки где су силовали девојчицу Јовану, заробљенима одсецали уши, носеве, прсте.. Спаљивали су живе људе, многе комадали везујући их за тракторе, мучили на најсвирепије начине. Заправо, нико од страдалих Срба, Рома и нелојалних Албанаца није изгубио живот, а да претходно није био мучен на начине непојмљиве људском разуму", говоре подаци овог Удружења.
Харадин Бала, осуђен у Хагу на 13 година затвора за злочине у Лапушнику преминуо је јануара 2018. године у својој кући близу Глоговца пошто је претходно 2012. пуштен из затвора. Следећег дана у тзв. скупштини Косова одржан је минут ћутања а посланик Миљаим Зека рекао је да је "преминуо велики човек који је дао велики допринос овој земљи, овом народу, и да захваљујући њему седимо овде у 'Скупштини Републике Косово'".
Од априла прошле године пред специјализованим већима суда у Хагу траје суђење четворици команданата тзв. ОВК, а оптужница Хашима Тачија, Кадри Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија терети за убиства и мучења, окрутна поступања, присилне нестанке, незаконита хапшења, друге нехумане поступке у више од 40 затвора и логора.
У оптужници која је прочитана на почетку суђења наведено је да су четворица оптужених одговорни за најмање 102 убиства.
Тужилац Џејмс Пејс навео је на почетку суђења да су заробљеници држани у јако лошим условима, да су били везани ланцима, да нису добијали храну.
"Притвори су на одређеним локацијама били толико лоши да су неки мислили да им је смрт боља опција", рекао је тужилац и додао да су оптужени за све ово знали.
Средином 2017. Апелациони суд тзв. Косова потврдио је пресуду којом је Фатмир Љимај са још девет бивших бораца тзв. ОВК ослобођен оптужби за ратне злочине над цивилима и ратним заробљеницима у логору Клечка на КиМ.
