Србија и Балкан
Дедоларизација, свет без СВИФТ-а и санкција: Истраживач из Републике Српске пронашао решење
Омогућавањем земљама под санкцијама да слободно тргују, уз помоћ модерне технологије, стварамо основу за нови економски поредак који не зависи од финансијских центара у САД и ЕУ
У светлу глобалних економских санкција и политике засноване на доминацији западног финансијског система, спољни сарадник Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске и докторанд на престижном Московском државном институту међународних односа Невен Ђенадија осмислило је иновативну платформу која би могла да помогне санкционисаним земљама и субјектима да избегну употребу SWIFT система и западних валута, пре свега долара и евра.
Овај пројекат, назван BRICS SWAPAI, користи вештачку интелигенцију (АI) и технологију блокчејн да омогући међународну трговину и финансијске трансакције без ослањања на западне банкарске механизме. Ова сјајна идеја први пут је представљена на Међународном научном симпозијуму "Стварање будућности" у Москви.
Шта је заправо BRICS SWAPAI?
Реч је о платформи која омогућава санкционисаним државама и њиховим компанијама да обављају међународне трговинске трансакције и избегну блокаде које им намећу међународне финансијске институције.
Главна идеја је да се трговина обавља путем "трампе", у којем се добра размењују без коришћења долара или евра. Поред тога, трансакције би се спроводиле у домаћим валутама, што би омогућило економијама земаља које пате од санкција да и даље функционишу у међународном трговинском окружењу.
"Систем је замишљен као одговор на све веће изазове које санкције представљају за земљу попут Русије, Кине или Ирана, као и њихове трговинске партнере. Платформа је осмишљена тако да помогне овим земљама да наставе трговинске активности, док истовремено омогућава употребу модерних технологија као што је вештачка интелигенција (АI) за оптимизацију трговинских трансакција", објашњава за РТ Балкан Невен Ђенадија, стручњак из Републике Српске који је осмислио и представио овај пројекат.
Ђенадија објашњава да BRICS SWAPAI почива на четири кључна стуба, а један од темељних јесте вештачка интелигенција (AI).
Техничка решења би била следећа:
1. AI систем за подударање и балансирање (Matching and balancing System) који има за циљ да идентификује најбоље могуће трговинске понуде од стране компанија из различитих земаља које у овом систему учествују. Такође, улога овог система би била и да балансира систем вредности увоза, извоза и ликвидности домаћих банки за поравнавање.
2.Домаће банке за поравнавање (Domestic Clearing Bank Houses) које би биле финансијски мост између локалних компанија, АИ система за подударање и централне БРИКС банке. Ове банке би свој рад започеле уз државни депозит и свака држава чланица БРИКС-а би имала једну овакву банку. Основна валута за рад ове банке би била домаћа валута. Улога ових банака би била да од локалних фирми које увозе примају уплате за вредност увезене робе, а у случају да локалне фирме извозе добра према неким другим чланицама БРИКС-а, онда би ове банке плаћале њима. Такође, ове домаће банке за поравнавање би служиле као филијале централне БРИКС банке.
3. Централна БРИКС банка би служила као гарант за трговинске трансакције. Ова институција би издавала дигиталну валуту подржану златом, чиме би се обезбедила стабилности и сигурност трговинских уговора.
4. Државни центри за податке, формирани унутар министарстава економије земаља чланица, олакшавали би прикупљање и верификацију понуда локалних компанија. Ови центри омогућили би једноставнију интеграцију компанија у АI систем за подударање.
А како би овај, наизглед компликован, систем функционисао у пракси? To би изгледало овако: компанија А из Русије извози нафту, компанија Б из Русије тражи да увезе челик. АI систем калкулише и нађе да у Индији има компанија Ц којој одговара толика количина нафте, а да у Индији исто има компанија Д која може да извезе ту количину челика у датом временском периоду.
"Ове четири компаније потпишу уговоре о трампи и размени добара, уговори се поставе у 'блокчејн смарт контракт' систем где би гарант била централна БРИКС банка. Потом се договоре услови и цена транспорта и једни другима испоруче робу. Након тога руска компанија А која је извезла нафту у Индију прима новац од руске компаније Б која је увезла челик. Плаћање се врши интерно унутар државе у рубљама, а државе могу да се сагласе да се на овакав начин размене не обрачунава царинска тарифа, док је ПДВ већ урачунат редовно у локалном систему плаћања", појашњава за РТ Балкан Ђенадија.
Он даље објашњава да на другој страни компанија из Индије која је извезла челик, прима новац од компаније из Индије која је увезла нафту.
"Плаћање је интерно у рупијима. На овај начин је обављена размена добара, добра су плаћена, заобиђене су санкције, као и блокада СВИФТ кода. Најважније за ове земље свака је извршила плаћање у својој валути и заобиђено је плаћање у доларима", додаје он.
Могућности за Србију и Босну и Херцеговину
Иако је платформа BRICS SWAPAI првенствено осмишљена за земље чланице БРИКС-а, Ђенадија не искључује могућност да се користи и у другим земљама, укључујући Србију и Босну и Херцеговину.
"Република Српска, као и БиХ, могли би развити властите системе за трговину са Русијом и Ираном. На овај начин, РС би могла ући у систем за подударање понуда са овим земљама, чиме би се отвориле нове могућности за домаће привреднике", додаје он.
Утицај на глобалну економију BRICS SWAPAI би могао имати револуционарну улогу на глобалну економију, нарочито на земље које су под санкцијама. Овај систем не само да би заобишао СВИФТ и доларе, већ би омогућио земљама да се ослоне на домаће валуте и регионалне економије. Такође, коришћење дигиталних валута могло би поставити темеље за нову еру у међународним финансијама.
"Овај пројекат представља значајан корак ка дедоларизацији глобалне економије. Омогућавањем земљама под санкцијама да слободно тргују, уз помоћ модерне технологије, стварамо основу за нови економски поредак који не зависи од финансијских центара у САД и ЕУ", закључује Ђенадија.
Перспективе и изазови
Иако је идеја амбициозна и потенцијално револуционарна, изазови у спровођењу су бројни. Законодавне и регулаторне промене би биле неопходне, нарочито у земљама које нису у БРИКС-у. Такође, постоје и технички изазови у примени "блокчејн" технологије и АI система на глобалном нивоу, као и у стварању глобалног поверења у нову дигиталну инфраструктуру.
Међутим, овакви иновативни пројекти могли би постати кључни за стварање нових економских веза које нису засноване на западним финансијским институцијама. BRICS SWAPAI би могао бити почетак нове ере глобалне трговине, ослобођене старих окова.
