Светиња се не предаје: Поново изрониле зидине старог српског манастира у Далмацији

Камени зидови потпољеног старог православног манастира Драговић из 1395. године, поново су изронили из акумулационог језера Перућац код Книна, пише портал "Независне новине".

Површина језера Перућац, које се налази на реци Цетини, између планине Динаре и Свилаја у Хрватској, све више се спушта.

Манастир Драговић потопљен је 1958. због градње акумулационог језера и хидроелектране. Тада је расељено 1.500 људи, а језеро је потопило куће и плодна земљишта.

Због тога је ова светиња измештена више у брдо, изнад акумулационог језера, где је подигнута данашња црква манастира Драговића.

Злу судбину манастир је доживео и 1995,године и поделио је са српским православним народом из Далмације. Поново је опустошен. Мада је имао изразиту ненаклоњеност историјске судбине, Драговић је до 1995. године чувао у својој библиотеци и ризници велике драгоцености.

Ту се могао видети октоих из 14. века, минеј за месец мај из 1531. године, писан у Студеници, књига штампана у Острогу 1594, крмчија штампана у Москви 1653. итд.

Овај манастир припада Епархији далматинској Српске православне цркве и налази се у селу Кољане у Далмацији. Један је од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крка и Крупа.

Манастир Драговић је дуги низ векова био духовни ослонац српском православном народу у Далмацији. Подигнут је крајем 14. века, неколико година после Косовске битке.

На основу летописа "Повијест о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској" из 1859, манастир је понео име по Драгу који је са браћом прешао из БиХ у Цетинску крајину, преноси Срна.