Србија и Балкан

Вучић на отварању Самита KОП29 у Бакуу: Дочекали га Алијев и Гутереш

Циљ самита КОП29 је да се ограниче емисије угљен-диоксида и да се смањи ниво глобалног загревања на 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски ниво
Вучић на отварању Самита KОП29 у Бакуу: Дочекали га Алијев и Гутереш© Tanjug/AP/Rafiq Maqbool

Председник Србије Александар Вучић стигао је на Олимпијски стадион у Бакуу, где се данас свечано отвара Самит о климатским променама КОП29, а дочекали су га председник Азербејџана Илхам Алијев и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, који ће се потом обратити на церемонији отварања.

Сусрети са званичницима

Вучић је саопштио да са светским лидерима и стручњацима разговара о одрживим решењима за смањење емисија штетних гасова, заштиту природних ресурса и прилагођавање на климатске изазове.

Он је пред почетак самита имао разговоре са председником Кипра Никосом Христодулидисом, председником Владе Албаније Едијем Рамом и чланицом Председништва Босне и Херцеговине Жељком Цвијановић.

"Живимо у времену великих изазова, катастрофалног глобалног загревања и климатских промена које представљају опасност за нашу заједничку будућност. Зато је Самит КОП29 одлична прилика за земље да ојачају своје климатске циљеве и покажу конкретне кораке ка еколошкој одрживости", закључио је Вучић у објави на свом Инстаграм налогу.

Председник Србије се састао и са белоруским колегом Александром Лукашенком.

"Мислим да морамо интензивирати односе, без обзира на све наше потешкоће које постоје", рекао је том приликом Лукашенко.

"Прошло је 30 година од успостављања дипломатских односа. Много тога је урађено, али су се десиле озбиљне промене и код нас и у Србији. То сви видимо. Ипак, живот иде даље. Мислим да треба да интензивирамо наше односе. Лоше је што немамо тако интензивне односе. Без обзира на све потешкоће, које свакако постоје", рекао је шеф белоруске државе, преноси агенција Белта.

Лукашенко је предложио да Србију посети белоруски премијер, а генерално, према његовим речима, могућа је размена посета на нивоу владе.

"Да бисмо конкретизовали план даљег деловања и на највишем нивоу", објаснио је шеф државе.

"Постоје многе области сарадње. Разумем Србију и често сам говорио да вам је тешко, да сте практично окружени и изоловани. Од тога треба полазити и градити своју политику. Али не треба губити старе пријатеље. Треба да се одржавају односи са Русијом и Белорусијом. То су прави пријатељи, велики пријатељи, и у том правцу, верујем, Србија ће учинити максимум", резимирао је белоруски лидер.

Фокус овогодишњег самита прикупљање новца за земље у развоју

Шефови држава и влада, експерти и представници око 200 земаља дискутоваће о начинима како да се ограниче емисије угљен-диоксида и да се смањи ниво глобалног загревања.

У фокусу ове године биће прикупљање новца за земље у развоју како би могле да се прилагоде климатским променама.

На конференцији ће се говорити и о прилагођавању земаља у развоју климатским променама и прикупљању новчаних средстава за то, а то ће такође бити пилика за земље да представе своје ажуриране националне акционе планове за борбу против климатских промена.

После свечаног отварања самита, уследиће обраћања више од 20 светских званичника, међу којима је и председник Србије Александар Вучић, који ће бити други говорник после председника Казахстана Касима Токајева.

Учесницима ће се такође обратити и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, пољски председник Анджеј Дуда, председник Кипра Никос Христодулидис, председник Словачке Петер Пелегрини, председник Европског Савета Шарл Мишел, председник Финске Александер Стуб, шпански премијер Педро Санчез.

Говориће и јордански краљ Абдулах II, премијер Белгије Александар де Кро, премијер Велике Британије Кир Стармер, мађарски премијер Виктор Орбан, премијерка Данске Мете Фредериксен, премијер Чешке Петр Фијала, Грчке Киријакос Мицотакис, премијерка Италије Ђорђа Мелони, египатски премијер Мустафа Мадбули, албански премијер Еди Рама, председница Северне Македоније Гордана Сиљановски-Давкова, председник Црне Горе Јаков Милатовић и председавајући Председништва БИХ Денис Бећировић.

Ове године неће бити присутни француски председник Емануел Макрон, немачки канцелар Олаф Шолц, председник Русије Владимир Путин, бразилски председник Луиз Инасијо Лула да Силва и председница Европске комсије Урсула фон дер Лајен, док је амерички председник Џозеф Бајден послао делегацију од троје чланова Беле куће.

КОП29 ће, у тренутку када глобалне температуре достижу рекордне вредности, а екстремне временске прилике утичу на људе широм света, покушати да унапреди конкретна решења за проблем климатских промена.

У оквиру комплекса Олимпијског стадиона постоје Плава зона, која је површине Ватикана, где ће шефови држава и влада и експерти, формално дискутовати о бројним питањима која се тичу климатских промена, као и Зелена зона, простор отворен за јавност који садржи разне изложбе, радионице и културне догађаје у вези са климатским променама.

Конференције УН о климатским променама (КОП) одржавају се сваке године и представљају светски мултилатерални форум за доношење одлука о акцијама за решавање климатске кризе.

Циљ самита КОП је да се ограниче емисије угљен-диоксида (ЦО2) и да се смањи ниво глобалног загревања на 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски ниво.

Током прошлогодишњег самита у Дубаију, државе су обећале да ће утростручити капацитет обновљивих извора енергије до 2030. године.

Азербејџан ове године председава КОП29, јер је ротирајуће председавање самитима УН о климатским променама прешло на централну и источну Европу, док ће наредне године Бразил бити домаћин самита КОП30.

Самит траје до 22. новембра, а присутан је велики број медија из целог света који прате конференцију.

image