У Србији је током октобра регистровано 18 пацијената оболелих од великог кашља, а од последица те болести преминула је једна беба, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
У извештају те здравствене установе наводи се да је од почетка године од великог кашља оболела 1.501 особа, а да су од последица компликација те болести преминуле три бебе, млађе од три месеца.
Највише заражених је међу децом и младима од 10 до 20 година, а највећи број пацијената који су морали на болничко лечење због компликација су бебе.
Заправо новорођенчад су најугроженија категорија, јер не могу да се вакцинишу тако мали и заштите од бактерије Бордателе пертусис, која изазива болест.
Лекари кажу да је вакцинација најбоља заштита. Бебе прву дозу "ди-те-пер" вакцине, која штити од три заразне болести (дифтерија, тетанус и велики кашаљ), примају са навршена два месеца живота, затим са четири и шест месеци. Прва ревакцина даје се са годину и по дана, а затим пред полазак у школу.
Епидемиолози кажу да се јак колективни имунитет обезбеђује уколико се вакцинише више од 95 одсто деце у генерацији. То значи да чак и када се појави бактерија, она не може даље да се шири. На тај начин се штите и они који су невакцинисани.
Србија је далеко од тог жељеног циља, тренутно је обухват вакцинисане деце око 80 одсто.
Треба напоменути да вакцинација, али ни прележана болест не дају трајну имунитет. Добра заштита траје прве четири године од вакцинације, а затим почиње да слаби од пете до 10. године.
Пулмолог др Снежана Рсовац из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој каже за РТ Балкан да у последња три месеца имају спорадичне случајеве великог кашља, али да нису имали тешких форми болести и смртних случајева.
"Најчешће компликације великог кашља код деце у првој години живота су упала плућа, отежано дисању и застоји у дисању", рекла је др Рсовац.
Лекари кажу да је најефикаснија мера заштите против великог кашља вакцинација. Разматра се могућност да се од наредне године у Календар обавезне вакцинације уврсти још једна доза "ди-те-пер" вакцине, код деце у адолесцентном периоду.
"Биће додата још једна доза вакцине за децу у адолесцентном периоду, примаће је у осмом разреду. Очекујем да би то могло да буде од наредне године", навела је Рсовац.
Велики кашаљ познат је и као болест од 100 дана, јер толико трају симптоми болести.
Начелница Дечје клинике КБЦ "Драгиша Мишовић" др Оливера Остојић каже да су у септембру имали већи "налет" оболелих од великог кашља, да су старија деца углавном лечена амбулантно, док су бебе морале на болничко лечење.
"Нисмо имали животно угрожену децу, али смо имали пацијенте са упалама плућа. Они су добро реаговали на терапију. Њима највише смета што тај јак кашаљ дуго траје", навела је Остојић за РТ Балкан.
У многим земљама у свету како би се заштитила новорођенчад уведена је вакцинација трудница. Епидемиолози сматрају да би требала да се уведе и у Србији.
"Идеја јесте да се труднице вакцинишу. То би помогло трудницама које су се вакцинисале пре много година и више немају имунитет, али би се помогло и бебама да одмах на рођењу добију антитела. Вакцина је ефикасна и не носи са собом никакве ризике, а може да заштити од заразе и трудницу и новорођенче", појаснила је Остојић.
Иначе, у Србији је обавезним Kалендаром вакцинације предвиђена вакцинација деце против 12 заразних болести - против хепатитиса Б, туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе, инфекција изазваних бактеријом Хемофилус инфлуенце типа Б и инфекција изазваних бактеријом Стрептококус пнеумоније, малих богиња, заушака и рубеоле.