Србија и Балкан
Албанцима се привиђају мапе и "нове границе": Да ли су у страху од Трампа велике очи?
"Тајна мапа и политичке игре које изазивају страх", гласи један од наслова у медијима на албанском језику. Историчар Срђан Граовац истиче за РТ Балкан да је Приштина листом подржала Камалу Харис и додаје да постоји једно разочарење исходом, јер је Трамп још увек непознаница, када је у питању његов други мандат
Победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД изазвала је прави земљотрес на Косову и Метохији. У албанске редове на КиМ увукао се страх. Тако им се привиђају "тајне мапе" на којима су исцртане "нове границе".
Између редова би се могло прочитати да се највише плаше српске стране у контексту подршке нове америчке администрације. Ту је, наравно, и страх од односа САД према тзв. Косову и њеним представницима, на првом месту према Аљбину Куртију.
"Тајна мапа и политичке игре које изазивају страх", гласи један од наслова у медијима на албанском језику.
Трампов долазак на власт, оценио је портал "Бота сот", позивајући се и на тврдње других медија, представља се као опасност за "територијални интегритет и суверенитет Косова".
Ово, како наводе, ствара атмосферу неизвесности и страха међу становништвом. У медијима се појавила и фотографија на којој се виде председник Србије Александар Вучић, бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и бивши председник тзв. Косова и актуелни хашки оптуженик Хашим Тачи.
Вучић држи мапу, Меркелова нешто показује на мапи, док Тачи стоји благо погнуте главе и зури у карту. У кадар је упао и лик премијера Албаније Едија Раме.
А за косметске Албанце, судећи на основу онога што пишу медији на албанском језику, ово има посебну симболику.
"То што Вучић држи карту јасно показује српску иницијативу да се разговара о границама. Овај акт показује њихову јасну намеру Србије да промени границе", наводи овај портал. Меркелова је спустила руку, примећује неко оштро албанско око, на северни део Косова и Метохије.
"Ово се може протумачити као њена заинтересованост да говори о овој осетљивој области на којој је био акценат дебате о промени граница", стоји у тексту.
О новој америчкој администрацији у контексту ове приче, очекивано, говори се са много опреза.
САД, наводи овај медиј, признају тзв. Косово као независну државу, а потенцијална подршка промени граница, без слагања албанске стране, оцењује се, није у основи њихове спољне политике.
Српска страна, упозорава "Бота сот", мора да пронађе новог Хашима Тачија с обзиром на то да је овај са фотографије у Хагу, који ће бити, како се наводи, "спреман да прихвати српске услове".
Да ли су у страху велике очи?
Узевши у обзир да је бивши Трампов изасланик за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел више пута јавно критиковао Куртија, а хвалио Тачија, као и да је једним потезом овог првог био послао у опозицију, јасно је да у албанским редовима на КиМ, нарочито оним екстремним, постоји оправдан страх да ће вођа радикалног покрета "Самоопредељење" и премијер тзв. Косова бити послат тамо и где му је место, а то је политичка прошлост.
Историчар Срђан Граовац истиче за РТ Балкан да је Приштина листом подржала администрацију Џоа Бајдена и њиховог кандидата Камалу Харис и додаје да постоји једно разочарење исходом, јер је Трамп још увек непознаница, када је у питању његов други мандат.
"Чињеница је да он није робовао предрасудама, када је у питању српски народ, био је спреман на отворенији однос са разлику од било које раније администрације у последњих и више од 20-30 година и то је нешто што њих плаши. Навикли су на тај однос у коме су Срби а приори за све криви, јер је то био наратив који је био и те како заступљен од деведесетих година, па до данас. Само Трампов први мандат је био инцидент и њих плаши његов други мандат", каже саговорник РТ Балкан.
Он подсећа на Куртијеву изјаву да се "осећа анксиозно када помисли на Трампову победу". Не плаши њих толико Трампов однос према Албанцима, оцењује, већ их плаши однос према Београду, јер за разлику од Баједнеове и свих других администрација, Трамп је показао жељу да изађе донекле бар у сусрет српским интересима како би дошло до неке врсте измирења, јер је и он свестан да је српски фактор негде најзначајнији на Западном Балкану.
"Конфронтација са српским фактором не иде наруку америчким интересима на овом простору и то њих (Албанце) плаши. Они не желе да било ко у Америци исправља односе са Београдом, јер то аутоматски значи да Приштина неће бити неко коме ће се у потпуности повлађивати. То је негде суштина и зато су у страху велике очи", закључује он.
А, као што видимо, Курти је показао да није онакав бунтовник каквим се до сада представљао.
Јер, "прославио се" као вођа опозиције на КиМ тиме што је палио институције и бацао сузавце у скупштини, превртао камионе са српском робом и демонстрирао против формирања ЗСО. Онда је по други пут дошао на власт и почео да спроводи терор над Србима на КиМ, али и да игнорише млака саопштења Европске уније у којима се његови поступци осуђују.
Сада је Трампова победа бацила једно сасвим другачије светло на њега.
Тешка срца, међу последњима, Курти је честитао Трампу на победи, али је онда схватио да би враг могао да однесе шалу. У Приштини су брже-бољи осванули постери подршке Трампу, иако су претходно уклоњени постери подршке новом америчком председнику који су били постављени на северу КиМ.
Не би чудило ни да Курти оде још даље у покушају да опере образ пред новом америчком администрацијом, јер је уочи избора отворено подржавао Камалу Харис, па да у Приштини преко ноћи "никне" и споменик Доналду Трампу, а булевар или улица понесу име по Ричарду Гренелу.
И све то, наравно, на Куртијеву иницијативу.
