Црногорци данас и сутра обележавају Његошев дан: Најзначајнији српски песник и владар Црне Горе
Црна Гора данас и сутра обележава Његошев дан, као државни празник и дан културе у спомен једног од најзначајнијих српских песника и владара Црне Горе - Петра Петровића Његоша.
Његош је био филозоф, књижевник, владика и владар. Рођен је на данашњи дан 1813. на Његушима.
Kао државник поставио је темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и Сенат, организовао судове, увео порезе. За његове владавине основана је прва штампарија на Цетињу 1834. и подигнута прва школа.
Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих световних власти зарад уједињења са Србијом.
Његош је поштован као песник и филозоф, а најпознатији је по својој епској поеми "Горски вијенац", која се сматра за ремек-дело српске и јужнословенске књижевности. Друга његова важна дела су "Луча микрокозма", "Огледало српско" и "Лажни цар Шћепан Мали". Kао изразити српски родољуб, Његош у својим књижевним радовима скоро 200 пута спомиње Србе и српство.
Умро је 31. октобра 1851. године. Сахрањен је у малој капели на Ловћену, коју су срушили Аустроугари у Првом светском рату. Његови остаци су премештени у Цетињски манастир, а потом у обновљену капелу 1925. године. Kапела је уз подршку југословенске владе 1974. замењена Мештровићевим маузолејом.
Део актуелне црногорске власти залаже се за обнављање капеле у којој је Његош почивао од 1925. године.
Петар Петровић Његош је на нивоу Митрополије Црногорско-приморске канонизован, и уведен у ред светитеља као Свети Митрополит Петар Други Ловћенски Тајновидац и празнује се 19. маја.
Његошев дан се у Црној Гори обележава 13. и 14. новембра и ти дани су нерадни. Поводом Његошевог дана Митрополија црногорско приморска је у понедељак увече у Цетињском манастиру одржала књижевно вече у сарадњи са Kњижевним друштвом Његош.
Епископ Пајсије је у свом обраћању указао да од времена Његоша до данас десило много промена и на политичком и националном и уопште друштвеном нивоу, али ипак, како је навео, "лик Петра Другог Петровића Његоша, Ловћенског Тајновидца, остаје једнако близак, као и његово књижевно дело".