Борба србомрзаца, "домобрана", кобила и корњача: Ко су кандидати за председника Хрватске?

Хрватски председнички избори највероватније ће бити одржани у децембру, а кандидатуре су већ најављене. Зоран Милановић бориће се за нов председнички мандат, након што је ове године већ једном излазио на изборе и изгубио у трци за премијера од кандидата ХДЗ-а Андреја Пленковића.

ХДЗ је за ове председничке изборе изабрао несвакидашњег кандидата – Драгана Приморца. Његову кандидатуру оспорили су чланови странке, јер је Приморац био члан ХДЗ-а, али га је демонстративно напустио, иако је био министар образовања у влади Ива Санадера.

Наш избор

"Руски човек", унуче партизана или потомак усташе: Чији је Зоран Милановић?

Ово му није прва кандидатура на председничким изборима, јер био независни кандидат за председника Хрватске 2009. године и освојио мање од 6 одсто гласова.

Много је контроверзи у вези са Приморцем. По рођењу је Бањалучанин, али се већ у младости доселио у Сплит. На основу учешћа у "Домовинском рату" од свега неколико дана, од 2. до 31. јула 1991. године стекао је звање "драговољца" и на основу тога државне привилегије.

Како се накнадно сазнало, Приморац је за ово кратко време предано радио на протеривању Срба из њихових станова у Сплиту.

"Сплитски рат за квадрате": Хрватски председнички кандидат претресао српске станове?

Потом одлази у Америку где се школује на пољу форензике и враћа у Хрватску. Биће ангажован на ДНК анализама жртава рата и то 1993. у Купресу.

У овом месту већински су живели Срби, али су га 1992. напале Војска Хрватске и хрватске паравојне формације и до 1995. године побиле 250 цивила, међу којима је најмлађа жртва имала две године, а најстарија 86.

Нејасно је које је то жртве у Купресу истраживао Приморац, али је сигурно радио на томе да чињенице о страдању буду кривотворене у корист Хрвата, јер је ову "домобранску" активност дебело наплатио.

Наиме, на основу свог форензичког рада од државе је добио стан у Сплиту. Није јасно да ли је у питању стан неког од Срба који су претходно протерани из Сплита.

Најзначајнији научни рад Приморца тиче се порекла Хрвата. Приморац је у свом раду "доказао" да Хрвати нису Словени, "већ да су најстарији народ на Балкану, знатно старији од Срба".

Како у својој студији тврди, Хрвати у Босни и Херцеговини су махом пореклом Немци и староседеоци Скандинавије, такође по пореклу старији од Срба.

У досадашњој кампањи видели смо га како као некадашњи спортиста трчи, рони, слика се са личком капом, разговара са војницима, али и како љуби руку папи Јовану Павлу Другом, у јавности познатијем по световном имену – папа Војтила.

Тешко је и побројати на које све начине је папа Јован Павле Други деведесетих деловао против Срба, али је све чинио да подржи независност Хрвата по цену злочина над Србима. Довољно је рећи да је Ватикан први признао независност Хрватске у авнојевским границама.

Мислећи да се величина верника може пренети и на материјалну, Приморац је Шибеничко-книнској бискупији поклонио највећи кип Богородице са Исусом у Хрватској, који је постављен на ауто-путу Загреб-Сплит.

Хрват који би да буде Трамп

Трећи кандидат за председника Хрватске је посланик Моста Миро Буљ. Како је Буљ у "домовински рат" отишао са 19 година, најжешћи противник у кампањи му је Приморац са којим се спори око тога ко је више допринео у рату. 

Буљ је недавно забранио изложбу фотографија народних обичаја хрватских Срба у Сињу, наводећи да на тај начин води рачуна о поштовању темеља на којима је успостављена модерна хрватска држава, а "ту првенствено мисли на Домовински рат".

Као посланик се залагао за протеривање политичарима из Црне Горе који су учествовали у доношењу Резолуције о Јасеновцу.

Изјавио је како би Хрватска свим расположивим средствима требало да онемогући "малигни утицај Србије и четника Александра Вучића на Црну Гору".

Занимљиво да је и он објавио фотографију папе Јована Павла Другог и захвалио му "за љубав према Хрватској коју је показао конкретним делима".

Себе представља као симпатизера Доналда Трампа, а у томе је отишао толико далеко да је објавио монтирану фотографију на којој је своје лице ставио уместо Трамповог на чувеној фотографији након атентата.

Како је уочи избора пукла тиква у Домовинском покрету између градоначелника Вуковара Ивана Пенаве и Мариа Радића, Радић је основао своју странку Дом и национално окупљање.

О каквој странци је реч довољно је рећи да је оснивачи скуп протекао уз симболе ХОС-а и усташке заставе.

"Застава с првим белим пољем је прва застава РХ, пред њом је присегнуо др Фрањо Туђман и тако је настала хрватска држава", оправдао је Радић тада усташке симболе на оснивачком скупу.

Ова странка ће за председницу кандидовати Бранку Лозо, која није једина жена која претендује за место председнице државе.

Ако сте мислили да макар међу женским кандидатима нема позивања на "домовински рат", варате се. Лозо је по истицању кандидатуре изјавила: "Ја сам након Туђмана, једини кандидат који има потпуно чисту прошлост".

Као први потез који би повукла ако би била изабрана за председницу Хрватске најавила је да би настојала да приволи папу да Степинца прогласи за свеца.

На изборима ће учествовати још три жене, независна кандидаткиња Марија Селак Распудић, испред Можемо Ивана Кекин, али и Аурора Вајс.

Трка кобила и корњача

Кандидатура Вајсове привукла је највише пажње, јер су је хрватски медији превасходно представили као саветницу председника Републике Српске Милорада Додика.

То је било довољно да ову по струци новинарку у хрватским медијима представе као "агента стране државе".

На то је одговорила да је 2014. напустила Хрватску због политичких притисака, али се враћа да би "Хрватској вратила све што јој је некад дала".

"Када су Аустријанци блокирали три земље за улазак у Шенген зону, а једна земља је била Хрватска, ко је ублажио Аустрију да Хрватска буде једина коју су пустили да уђе? То је та иста особа која ради за Милорада Додика", похвалила се Вајсова.

Поручује да јој је стабилност региона најважнија, те да ли ће радити из Додиковог кабинета или из кабинета на Пантовчаку, свеједно је.

Две њене изјаве изазвале су бурне реакције. Најпре то што је о другим кандидатима рекла: "Кобила се утркује с корњачама, а ја нисам корњача".

Друга је то што је рекла да су Хрвати и Срби староседеоци на Балкану, док су Бошњаци нација која се формирала 90-их.

"До тада су били муслимани Срби или муслимани Хрвати", рекла је Вајсова.

Како избори још нису ни заказани, нове кандидатуре су могуће. За то је потребно скупити само 10.000 потписа подршке, а изненађења су и даље могућа.