Русија своја врата није никоме затворила, тачније затворила је само за оне који су веома оштро постављали баријере руској уметности. Међутим, упркос ставовима многих влада и колико год да је тешко, одржавамо разне догађаје у Француској, Италији, па чак и филмски фестивал у Енглеској, а то је доказ да се култура не може укинути, каже за РТ Балкан специјални представник председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој.
"Став Русије је да жели да живи онако како њој одговара. Не жели никога да узнемирава. Ми Србима не говоримо 'живите онако како ми живимо'. То се, заправо, односи и на Србију, јер данас српски народ каже: 'пустите нас да живимо како хоћемо. Не желимо да живимо као у Русији, Бриселу, већ желимо да живимо у Београду. Дајте нам ту прилику'", оцењује наш саговорник.
Швидкој истиче да на сарадњу Русије и Србије не треба нико да утиче и да је омета с обзиром на чињеницу да оне не деле никакве вредности које постоје на Западу и да су једноставни њихови "умови другачије повезани".
Истовремено је нагласио да "Русија не жели да се 'бори' са Србијом и да јој намеће своје, већ да једноставно жели да живи на својој територији на начин на који разуме".
"Позиција Русије је врло једноставна. Ако волите нашу културу – ту смо, спремни. Ако желите да дођете код нас – отворени смо за вас. Лакше је Србима и Русима да се разумеју него на пример Русима и Холанђанима, иако наши односи са Холандијом постоје већ 400 година. Тамо где можемо да се разумемо и где смо блиски једни другима, треба и да сарађујемо. Понављам, ми никоме ништа не намећемо, само желимо да живимо како желимо", наводи Швидкој за РТ Балкан.
Наиме, Швидкој се у среду састао са министром културе Николом Селаковићем, у Народној библиотеци Србије у Београду, у оквиру обележавања 20 година међународне фондације Форума словенских култура, која окупља земље словенског говорног подручја и словенских култура.
На састанку је истакнуто задовољство поводом сусрета у оквиру значајног јубилеја Форума словенских култура, чији је један од оснивача Швидкој, а министар Селаковић је захвалио госту на његовом залагању у формирању и раду ове организације која повезује и представља културе 13 словенских земаља које броје око 300 милиона становника.
Наш саговорник наглашава да је апсолутно јасно да неко може бити незадовољан чињеницом да постоји програм културне сарадње Србије и Русије, али да је исто познато да у Европи по том питању нису потпуно сагласни.
"Био сам у Мађарској пре недељу дана и разговарали смо о плановима за културну сарадњу, који би могли да се реализују у позоришној, филмској и музичкој сфери и који се већ реализују, па ће тако 2. децембра у Будимпешти наступити руски национални симфонијски оркестар под управом Владимира Спивакова. Постоје планови за следећу годину. Односи у области културе су можда мудрији него у односу на област политике", оцењује Путинов изасланик за културу.
Већа промоција српске културе у Русији
Швидкој подсећа да се у Београду састао и са Селаковићем и шефом српске дипломатије Марком Ђурићем, којима је рекао да "српска култура треба да буде што шире заступљена у Русији".
"Имате тако диван ансамбл 'Коло', то је као наш руски ансамбл 'Александров'. У Србији постоји веома широко поље за сарадњу, а већ се неки велики пројекти се реализују, па је тако и Ермитаж почео са радом овде. У току су преговори између Третјаковске галерије, Руског музеја и Народног музеја Београда о могућим разменама изложби. Денис Мацуев је наступао у Београду, а у плану је и долазак Казањског симфонијског оркестра, једног од најбољих у Русији, затим диригент Сладковски, ту је и сарадња између кореографских и балетских школа", наводи он.
Осим тога, како додаје било је речи и о сарадњи историчара две земље, јер постоји велико заједничко разумевање процеса који су се одиграли током Великог отаџбинског рата и Другог светског рата, а та тема има посебно значење за Србе и Русе.
Швидкој је поменуо да је у Русији јако цењена и гледана српска кинематографија, напоменувши да су и Емир Кустурица и Милош Биковић, који имају сјајну сарадњу са Русијом, два заиста велика имена.
О Форуму словенских кулутра
Швидкој наводи да је Форум словенских култура, који је настао пре 20 година, платформа која данас обједињује напоре словенских народа да се међусобно зближе.
Осим тога, како додаје, Форум словенских култура је платформа која у свету представља неку врсту саборног јединства словенске културе и словенских народа који имају веома тешку историју, о чему сведоче многе историјске чињенице.
"Пре свега то је због тога да су и у 18. и у 19. веку избијали сукоби међу Словенима, понекад крвави сукоби, а ипак је то нека врста јединственог света. Југословенски ратови још увек нису били завршени, свеже сећање на бомбардовање Југославије НАТО авионима, а и ту је сукоб Србије и Хрватске и многи други. Мислим да је представљање наслеђа словенских народа свету веома важно. Не заборавимо на пример на нобеловца Иву Андрића", истакао је он.
Савршено разумемо да је Словенија прихватила сва правила игре Брисела и да је форуму данас веома тешко да ради, јер је његово седиште у Љубљани, али Русија подржава овај форум и сматрам да ће бити веома важан тренутак када будемо могли да се вратимо нормалном раду, закључио је Швидкој.