Стеван Гајић у "Релативизацији": Стејт департмент и НАТО су највећи руски пропагандисти

Да ли су Срби Банту црнци Европе, како је нас Запад одаљио од Европске уније и хоће ли нови свет заборавити на питање Космета у тренутку свог тријумфа, али и којом диоптријом обичан народ у Русији посматра Србе, говори у новој епизоди "Релативизације" гост Љиљане Смајловић политиколог и научни сарадник на Институту за европске студије Стеван Гајић. 

"Парола 'Све је Русија осим Косово, Косово је Србија' је јако важна. Јевгениј Примаков је пре неколико дана рекао да Руси не могу да забораве догађаје у Југославији и неправду која мора бити исправљена. Мислим да ће судбина овог простора бити одраз промене у свету. То је и империјални хир, не само Русије већ и Кине. Кинеска амбасада је бомбардована на нашој територији и ми смо повезани заједнички проливеном крвљу, исто важи и за Русију. У Русији често волим да објашњавам како је српски народ био вуду лутка преко које су кажњавањем нас показивали шта желе да ураде Русима. Не дефинишу нас наши пријатељи, него пријатељи. Ако нас последњих 200 година посматрају као Русе, а у Русима виде Србе, ту нешто постоји", прича гост Љиљане Смајловић о чему разговара са студентима као професор по позиву на Катедри за упоредну политикологију Московског државног института међународних односа.

Ко су наши пријатељи, каже Гајић, дефинисали су наши непријатељи и то мимо наше воље. О "руском малигном утицају", о чијим резултатима бруји Запад када говори о подршци коју Русија ужива у српском народу, говори као о кардиналној грешци.

"Русију овде народ воли не због њеног деловања, него упркос њеном деловању. Нас уме да изнервира некада руска политика, неким нетактичким изјавама, сматрамо да не разумеју све нијансе наше политике, односе међу нама… Али, упркос свему томе, народ овде неподељено подржава Русију. Мислим да су највећи руски пропагандисти Стејт департмент и НАТО. Они су својим деловањем од нас направили хипервестернизоване Курде", прича Гајић и додаје да се у кризним моментима у Србији увек изражава русофилија, али и у Русији србофилија. 

А, иза тога не стоји ни српска, ни руска државна пропаганда, већ искуство са Западом. С друге стране, саговорник Љиљане Смајловић сматра да је романса између Србије и ЕУ готова, и то дефинитивно.

"Стално се говори како ми треба да дубимо на глави како би отворили неко поглавље, а суштина је да је Запад имао прилику од 2000. године да приволи Србе ЕУ. Прва изгубљена шанса било је убиство премијера Ђинђића, па након тога погрома Срба на Космету, а 2008. је закуцан последњи ексер у ковчег евроинтеграција. Можда нас и на силу уведу у ЕУ и НАТО, али борба за душе и умове се тада завршила. Десило се буђење колонијализованог народа који је схватио да њима није Милошевић проблем, него народ", објашњава Гајић.

Како ће свет изгледати са Трампом на челу Америке? А како Русија? И хоће ли се сукоб у Украјини завршити како је Трамп обећао, за 24 сата од његовог доласка на власт?

"Волим Трампова обећања која изгледају као рекламе с краја осамдесетих година у којима се гарантује да ће се нешто брзо постићи за ситан новац. Оно што западни медији не кажу да је контекст ове реченице, јесте да је Трамп рекао да је Украјина већ поражена. Мислим да се сукоб неће завршити пре него што Кијев поново постане део Русије. Да ли ће постојати паузе у сукобу, то зависи од тога како ће Руси проценити своје моћи, али они не решавају стратешки проблем ако и даље постоји некаква агресивна Украјина која у сваком моменти може да се искористи као анти-Русија", истиче Гајић.

Шта ће се конкретно десити победом Трампа, Гајић не прогнозира, али поучен претходним искуством очекује шумове између Вашингтона и Брисела, забринутост код балтичких земаља и делова СССР-а које су дефинисале читаву политику Запада против Русије. 

"Путин је реалполитичар и главни његов проблем са Западом је што је мислио да наспрам себе има сличне људе. Али је стално наилазио на самодеструктивно понашање. Русија да нема толико уздржаног лидера искористила би монопол над суперсоничним ракетама и демонстрирала би свету шта могу да ураде. Трамп јесте непредвидив, али његова непредвидивост је пријатнија и Путину и већини човечанства. Чињеница је да Трамп није аутодеструктиван", каже Гајић.

Овај период, саговорник ауторке "Релативизације" оцењује као гори од хладноратовског, у којем је бар "постојала узајамна жеља да се упозна она друга страна". И да је Путин још 2007. на Валдајском форуму рекао да је нови поредак већ ту, да он "можда нема јасна правила, али да глобална већина више не живи у свету америчке хегемоније".

"Оно што видим као 'срећан крај' ове ситуације је нешто што се догодило почетком 19. века, крајем наполеоновских ратова – концепт великих сила дефинисан на Бечком конгресу. То није идеално решење, али јесте решење које за неколико наредних деценија може да направи неке односе међу силама где ће се поштовати суверенитет и где нећемо доћи на ивицу рата. Процеси који су већ започети, једна мултиполаризација са подељеним интернетом, банкарским системом, је будућност која нас очекује. Није нешто на шта смо навикли ми савременици, али је поглавље које се завршило у фебруару 2022. Можда нама то није пријатно, али се надам да је са Трампом могућ нов безбедносни договор", каже Гајић.

Саговорник Љиљане Смајловић је још као студент у размени у Висконсију видео снажне паралеле између еманципације Афроамериканаца и Срба, односно читави механизми одбране током периода ропства.

"Анегдоте Aфроамериканаца страшно подсећају на догодовштине Ере који сваки пут покушава да у исто време надмудри власт, али и да се направи глуп кад је то потребно, а да је заправо он контролор ситуације. То је једна позиције из које неко ко је поробљен размишља. Па, ми је с једне стране и симпатично кад наши западно настројени мислиоци јавно кажу: 'Не можете тако са нама, нисмо ми црнци из Африке.' То је један моменат и самоспознаје код тих људи, схватају да смо ми у социјалном смислу црнци. Али, постоји механизам у коме колонизовани човек, посебно они који су интелигентнији и имају већу амбицију, почињу да личе на колонизатора", закључује гост "Релативизације".