Сулејман Угљанин, председник СДА Санџака и Аљбин Курти председник владе тзв. Косова опет су се јуче, како је известила влада лажне државе, састали у Приштини. Угљанин је приликом пријатељског разговора казао како је "владавина права на 'Косову' – добар пример за земље Западног Балкана". Курти је са своје стране дипломатским терминима "поздравио праведну борбу за поштовање слобода и људских права под вођством председника Угљанина, изграђену на основу једнакости и неприкосновености".
Са Угљанином, у делегацији је било двоје посланика у Скупштини Србије – Минела Календер и Ахмедин Шкријељ, као и двојица чланова странке – Есад Салиховић као Мерфид Кемшчанин, а сам Угљанин, приликом сусрета, "акценат је ставио" на "борбу коју његова странка води за санџак, слободе и људска права".
Сем куртоазне размене мишљења, састанак је дао и конкретне резултате. Саопштено је како је Курти Угљанину лично поручио да је "косовска влада определила средства из свог буџета за санџак", и подсетио да су "косовске власти дозволиле да од почетка следеће године грађани Босне и Херцеговине на Косово улазе само са личним картама". Колико је средстава и за које намене "опредељено за санџак" у овом саопштењу није наведено.
Угљанин је, иначе, код Куртија претходно био почетком фебруара прошле године када су у делегацији били и посланици Енис Имамовић и Селма Кучевић из СДА као и Шаип Камбери из Партије за демократско деловање из Прешева. И тада је, као и сада акценат разговора био на људским правима, па се Угљанин пожалио како је незадовољан положајем Бошњака у Србији, тражећи реципроцитет – колико права имају Срби на КиМ, толико да имају и Бошњаци у санџаку.
Овога пута реципроцитет, бар према саопштењу власти у Приштини није помињан, може бити и због тога што је број Срба у овој "демократији за пример" у међувремену опао за 15-ак, 20, а неки кажу и за више процената, па се, могуће је, од те варијанте одустало.
Истина је такође и да је председник Странке демократске акције Санџака Сулејман Угљанин прошле године упутио писмо председнику Србије Александру Вучићу као и представницима међународне заједнице тражећи за припаднике бошњачке националне мањине у Србији статус по моделу који је предвиђен за формирање Заједнице српских општина (ЗСО) на Kосову и Метохији.
Како од ЗСО за Србе на КиМ барем док је Куртија изгледа нема ништа, могуће је да и о том захтеву јуче у Приштини у Куртијевом кабинету није било говора.
Шта онда сада смерају Угљанин и Курти? Шта би овај састанак могао да "роди", у ком правцу креће њихова сарадња пошто претходни састанак, кажу за РТ Балкан упућени, и није донео неке резултате по питању знатнијег побољшања "људских права и слобода Бошњака у Санџаку које заступа Угљанин".
"Шта смерају? Курти са своје стране састанак користи да, врло је могуће, напабирчи још неки бошњачки глас на Космету, посебно у Северној Митровици, Бошњачкој махали одакле је Угљанин родом. Угљанин Куртија користи за подизање рејтинга код свог бирачког тела, и, на то би се могла свести читава прича", каже за РТ Балкан један до бољих познавалаца новопазарских односно косовских прилика.
Други извори, међутим наводе, како је могуће да је једна од тема састанка била и изградња џамије код главног моста, на северној страни Ибра, која је ту раније била, и да се Угљанин код Куртија заложио за тај пројекат.
Могуће је да се Угљанин код Куртија заложио и за побољшање статуса Бошњака на Космету, међутим, веле упућени, и ту је простор веома мали, пошто је "Косово" – "пример владавине права за земље Западног Балкана", а и из ЕУ више пута оцењено као "земља узор демократије".
Дуг је, иначе, историјат односа Угљанина и косовских лидера. Својевремено, Сулејман Угљанин честитао је "независност" лажне државе и Хашиму Тачију а затим и Куртију, називајући ту творевину "републиком Косово". У једној од честитки, Угљанин је бираним речима "Косово" оцено као "државу у којој сви грађани имају једнаке шансе за пуну афирмацију и интеграцију у друштво".
Сем овог, делегација Бошњачког националног вијећа, на челу са Угљанином, присуствовала је почетком 2017. године у Приштини академији о животу и делу Шабана Полуже и Мехмета Градице. Угљанин је академију искористио за сусрет са Тачијем, за "Косово" тада је рекао да је "демократска држава која поштује људска права".
У априлу 2019. године одборници СДА у Скупштини града Новог Пазара напустили су заседање јер је са дневног реда скинут предлог да неке од улица у овом граду добију име Адема Демаћија, Ибрахима Ругове, Шабана Полуже и Аћиф ефендије те још неких чланова сјеничке конференције.
Један од Угљанинових најближих сарадника 2016. предводио је делегацију од 50 студената чланова СДА која је у Прелазу код Дренице обишла меморијални центар "Адем Јашари". Угљанинов сарадник тада је посетио и гроб Шабана Полуже. После посете гробу Полуже, поменути Угљанинов изасланик рекао је да су Срби на Космету били – агресори.
Шабан Полужа и Мехмед Градица били су команданти организације "Бали комбетар" чији су чланови познати као балисти. Ради се о организацији која је током окупације Југославије у Другом светском рату радила на стварању "велике Албаније" од делова територије Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке.
После пада Италије отворено су се ставили у службу нацистичке Немачке. Полужа и Градица убијени су у сукобу са партизанима у Дреници 1945, а разбијање балистичких снага трајало је све до 1951. године.
У Косовској Митровици, и северно и јужно од Ибра, Сулејмана Угљанина осим по политичком ангажману памте и као одличног боксера. Старији се добро сећају његових разорних удараца у рингу.
Што се тиче политичког ринга, Угљанин је често остављао утисак да је у – нокдауну.
Тако је, док је био министар, о Вучићу и Дачићу говорио као о "изванредним српским лидерима" као и да им "честита на томе".
Пар година касније, када га Вучић није примио у владу изјава је отишла у контрасмеру:
"Не видим ни једног паметног и нормалног Србина а камоли Бошњака који ће подржати Вучића. Четника подржати после свих злочина је лудост!"
Ранију изјаву о "Вучићу као четнику" допунио је и оценом да је "санџак окупирана земља од 1912. године".
Такође, док је у Србији био министар, Угљанин је једном приликом говорио и о "вољеној Србији", признавши да се "залаже за вољену, а не за Велику Србију", и да "вољена Србија" за њега значи да "имамо владавину закона и да се људи осјећају своји на своме".
"Задовољан сам што ћемо са више политичких опција делити одговорност и што ћемо заједно победити ту неман, фашистичку творевину државу Србију, која жели да легализује геноцид и злочине као средство освајања територија и решавања политичких питања", рекао је Угљанин другом приликом на скупу својих присталицу у Новом Пазару, праћен покличима "Живела санџачка република", "Суљо, ми те волимо", "Вучићу ******"...