Устав на првом месту: Зашто се поново потеже питање размене територија са Приштином?

Прича о размени територија Србије и тзв. Косова никада није званично стављена на преговарачки сто, али се последњих година с времена на време поново заврти у једном делу јавности. И сада се то десило, након победе Доналда Трампа, а овај пут су је оживели албански лобисти.

Стручњаци за РТ Балкан наглашавају да би евентуална размена територија подразумевала измену Устава и да оваква идеја никако не би могла да буде спроведена у дело без изјашњавања народа. Јер важећи највиши правни акт у Преамбули каже да је "Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије". Измени Устава би се грађани Србије, сасвим сигурно, жестоко успротивили, а питање је која би се власт осмелила да организује такав референдум. 

У разним иступима разних западних званичника никада није речено ни које би то "територије" Срби и Албанци евентуално могли да размене, али се спекулисало да је реч о селима око Прешева, која би се мењала за север КиМ што подсећа на сценарио за неки од филмова научне фантастике. Јер зашто би Србија, и са ким би, "разменила" једну своју територију за другу?

Један од сценариста тог потенцијалног научно-фантастичног филма могао би бити и бивши шеф кабинета америчког конгресмена Елиота Енгела и коаутор извештаја о тзв. Косову Џејсон Штајнбуам који је поручио да нова америчка администрација председника Доналда Трампа може да врати у игру питање размене територије између тзв. Косова и Србије. Енгел, као и Штајнбаум су албански лобисти у САД, али и приштинска власт се до сада оштро противила тој идеји.

"Доналд Трамп себе сматра највећим светским преговарачем. Моја претпоставка је да ће он предложити размену територија. И извршиће притисак на обе стране да то прихвате", казао је Џејсон Штајнбуам.

Да се нешто "кува" постало је сумњиво и после питања комесарки за проширење Европске уније Марти Кос прошле недеље о томе како коментарише то што је за време првог мандата Доналда Трампа спомињана могућност размене територије између две стране. Она је одговорила да "размена територија не долази у обзир".

Председник Србије Александар Вучић истакао је раније, када се у јавности потезало ово питање, да није добијао понуде које се односе на размену територија и да је о њима слушао само у медијима, али да је важно да сви у свету разумеју да "све што се постиже на Западном Балкану мора да буде плод компромиса".

Професор Уставног права Владан Петров објашњава за РТ Балкан да, "имајући у виду да се претходних дана у неким круговима, политичким, европским и америчким споменула стара идеја о размени територија, да је свака размена територија са становишта нашег Устава нешто што би морало да се спроведе у процедури која би подразумевала промену Устава" и то не само у "Преамбули него и нормативном делу који уређује да је Косово и Метохија саставни део Србије и да представља аутономну територијалну заједницу". 

"Када је реч о територијалној аутономији, Устав одређује да је Србија асиметрично територијално организована и постоје две аутономне покрајине. Територијална аутономија јесте потенцијално отворена структура и Устав је предвидео оснивање нових, као и укидање односно спајање постојећих по поступку предвиђеном за промену Устава. Оснивање нових или спајање постојећих утврђују грађани на референдуму", истакао је Петров. 

Он наводи да би Србија морала да организује саветодавни референдум уколико америчка администрација стави на сто идеју о размени територија.

"У том случају би морало да се иде на саветодавни референдум, где би се грађани изјаснили о једној таквој идеји, односно рекли да ли је већина грађана Србије уопште спремна да подржи преговоре о томе. Питање промене Устава не би требало да буде прво, него прво треба да иде референдум", објашњава професор Петров. 

Пицула: Ни признање "Косова", ни санкције Русији не гарантују улазак Србије у ЕУ

Према његовим речима ова "идеја носи са собом потребу да се преиспитају и нека друга питања, а то је питање Резолуције 1244 која гарантује суверенитет Србије на КиМ, да ли ми можемо остати на линији поштовања Резолуције 1244, да ли улазимо у питање редефинисања читаве наше политичке стратегије, јер КиМ би онда било схваћено као територија која може да се дели, да се размењује".

"Онда бисмо морали бити спремни да поставимо питање новог уставног идентитета који се одликује у Преамбули Устава, јер ми онда одустајемо од те политичко идентитетске мантре да је Косово срце Србије. Многа питања се отварају. Ако дође до тога да се преговара, то захтева и темељно реструктурирање наше стратешке политике. То би била промена курса. Тај компромис не би само подразумео промену Устава. Ниједна политичка личност, па ни председник Александар Вучић нема ту ширину легитимитета да без претходне консултације грађана улази у причу размене територија", јасан је Петров.  

Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Душан Пророковић раније је рекао да је питање свих питања да ли је размена територија прихватљива Србији.

“Овде се пре свега ради о нашим интересима, идентитетским питањима, геополитичким виђењима, проценама како и куда ићи у наредним деценијама у врло нестабилном међународном окружењу. Не видим да је то нама прихватљиво. Прво због идентитетских питања. Сведоци смо свега што се дешава на Косову и Метохији и у случају поделе отворило би се заиста много врло непријатних, да не кажем катастрофалних ствари по нас. У питању је и отимање културне баштине и однос према преосталим Србима на том делу Косова који би ми признали. У питању је и позиционирање Косова у међународним односима. Требало би очекивати тужбе за геноцид или ратне злочине. Има пуно ствари због којих је то нама неприхватљиво”, истиче Пророковић за "Косово онлајн". 

И бивши амерички амбасадор у Уједињеним нацијама и саветник за националну безбедност у администрацији председника САД Доналда Трампа у првом мандату, Џон Болтон, изјавио је недавно да се Америка нада да би "Београд и Приштина могли заједнички да изнађу решење прихватљиво за обе стране, укључујући размену територија".

Међутим, најближи сарадник Трампа, Илон Макс назвао је Болтона запањујуће глупим ратним хушкачем, због његових критика на то како Трамп прави кабинет. Па, можда је то знак да нова америчка администрација неће слушати Болтона око КиМ, иако је међу људима које је нови председник Америке најавио као део тима много албанских пријатеља.