У паузи од лобирања за доношење резолуције о наводном геноциду у Сребреници, и оспоравања изборних резултата у Србији, Београдски центар за безбедносну политику нашао је времена да организује и "Београдску безбедносну конференцију" која ће се, како најављују "у одбрану човечанства" одржати од 18. до 20. новембра у Сава Центру.
Скуп, за који организатори кажу да је највећа "конференција на високом нивоу на Западном Балкану о спољној политици и безбедности", окупиће више од 500 "глобално утицајних људи", регионалних званичника, лидера, дипломата, тинк-тенкера, новинара и активиста.
На списку званица, односно говорника доста је поприлично занимљивих имена – од бившег црногорског премијера Дритана Абазовића и министарке за евроинтеграције Тање Мишчевић, па све до Борка Стефановића, заменика председника странке Слободе и правде.
Интересантнији су, међутим, учесници, који су до ове конференције прешли нешто више километара – међу њима можда највише амерички дипломата Филип Рикер, некадашњи вршилац дужности помоћника секретара америчког бироа за европске и евроазијске послове.
Каријеру је, током деведесетих углавном проводио на Балкану, a 1999. године био је представник за штампу тадашњег америчког изасланика Кристофера Хила на преговорима о "Косову" у Рамбујеу.
А кад смо код Рамбујеа, на овој НАТО конференцији биће и Ветон Сурои, некадашњи члан приштинског преговарачког тима у Бечким преговорима о статусу "Косова", али и преговарач на мировним преговорима у Рамбујеу 1999. године и још значајније један од четири потписника споразума из Рамбујеа.
Уз њих, нарочито је интересантна и Светлана Тихановскаја, белоруска опозиционарка којој је Запад 2020. године хтео да поклони Лукашенкову функцију, тврдећи да је она победница избора на којима је и прогласила победу. Тихановскаја је, иначе већ неколико година у егзилу, будући да су је у земљи оптужили за велеиздају и државни удар.
Биће ту и Емануел Жиофре, Фредерика Могерини, некадашњи саветник Зеленског и члан преговарачког тима Украјине на преговорима у Истамбулу Олександр Чаљи.
Уз једну страну чланицу Уставног суда БиХ, представника НВО из Грузије, неколико амбасадора и званичника у страним владама, Београдски центар за људска права угостио је и представнике Јукома, али и шефицу Инцијативе младих за људска права Софију Тодоровић, која нам је можда најпознатија као један од организатора фестивала "Мирдита, добар дан", којим се промовише приштинска независност. Међу модераторима скупа, пригодно, нашло се и неколико водитеља телевизије Н1, иначе подружнице америчког Си-Ен-Енa.
"Фино" и пробрано друштванце – ових дана у Сава центру расправљаће о различитим темама – оним које уосталом и највише "сврбе" НАТО.
"Да ли је Европа у стању да одговори на постојеће регионалне и глобалне изазове? Може ли трансатлантско партнерство преживети још једну Трампову администрацију?", питаће се учесници једног од панела, док ће други, анализирати "руски, ничим изазван и неоправдани, агресивни рат против Украјину" односно то, како је сукоб у Украјини, изазван између осталог (само што они то сигурно неће рећи) и ширењем Алијансе на исток, изменио европску безбедносну архитектуру.
Причаће се, дакле о руском "интервенционизму" а не и о америчком, али и стању у државама које не играју онако како Запад свира, па су проглашене "ауторитарним режимима".
"Случајеви даље ауторитаризације, као што су Азербејџан и Белорусија, поклапају се са озбиљним назадовањем демократије у Грузији и застојем демократских реформи у Јерменији која се све више окреће Западу", пише у најави једног од панела на коме ће наравно, учествовати поменути представник једне од многобројних НВО из Грузије, који има разлога да буде љут на тамошње власти, будући да ће, због новоусвојеног закона у тој земљи, тамошњи цивилни сектор морати да транспарентно пријави за чији новац, односно интересе ради.
Страх од Трампа још једна је бојазан НАТО-а која ће се анализирати у Сава центру, па тако у најави једне од трибина пише да се "чини и да ће резултати америчких избора имати пресудан утицај на опстанак саме демократије". Могеринијева је, између осталог, на тој трибини рекла и да ће се кајати они који данас славе победу Доналда Трампа.
Говорећи о сукобима у Украјини и на Блиском истоку, Могерини је рекла да "брине" како ће то што је Доналд Трамп поново изабран за председника утицати на поштовање међународног права.
Осим о "бауку" Трампа, на конференцији ће се још дебатовати и о будућности дијалога Приштине и Београда, будућности САД у мултиполарном свету, успону деснице у Европи и њеном утицају на подршку Украјини… Наравно, све из перспективе НАТО-а.
Назив конференције "Београдска безбедносна конференција" , па и назив њеног организатора "Београдски центар за безбедносну политику" (БЦПБ) само су, дакле, варка. И учесници, и теме, али и сами донатори, указују да је реч о НАТО конференцији.
БЦПБ, који иначе тврди да је "независни истраживачки центар" ове и сличне пројекте заправо изводи уз помоћ новца који итекако сведочи о његовој зависности од западних служби. Сама конференција, према подацима са сајта ове НВО, финансирана је новцем Рокфелер фондације, који је за ову прилику дао 80.000 долара.
Одељење за спољне послове, трговину и развој владе Канаде дало им је око 22.000 долара за пројекат који се бави Русима у Србији, и покушава да одгонетне јесу ли они "прилика или претња", док су од Европске задужбине за демократију (близанац НЕД-а) добили око 232.000 долара за пројекат парламентарних саветника. Међу новијим донацијама је и донација Сорошевог Института за отворено друштво из Софије, који се испрсио за 50.000 долара, док је Фондација за отворено друштво, такође Сорошева, дала још око 110.000 долара за пројекат "Сигуран рај за цивилно друштво у време рата у Украјини".
Пројекат истог назива, спроведен је и од 2022. до 2023. године, и тада га је финансирао НЕД са око 40. 000 долара. На списку донора су и амбасада краљевине Холандије, амбасада САД, и нароавно незаобилазни УСАИД, који је увек ту где и НЕД – и једни и други, доказано, а сада и нескривено повезани са америчком ЦИА.