У највећој бањалучкој улици, Краља Петра I Карађорђевића, која пролази кроз центар града налазе се три верска објекта: католичка катедрала Светог Бонавентуре, православни Саборни храм Христа Спаситеља и џамија Ферхадија.
Многи тврде да је ово јединствена слика где три религије смештају своја највеличанственија здања за ту локалну заједницу у једној улици.
"Нисам сигуран да ли је Бањалука једина на свету која у једној улици има цркву, џамију и катедралу, али свакако јесте реткост. Некада су у продужетку улице постојале и синагога и евангелистичка црква, што је чинило пет богомоља различитих религија практично у истој улици и на истом правцу", рекао је за РТ Балкан туризмолог Младен Шукало.
Чињеница је да су три и данас присутна објекта сведоци историјских промена, доласка освајача, страдања, али и васкрсења.
"Ова три религијска објекта прошла су кроз исте фазе кроз које пролази и становништво Бањалуке. Од средњег века ту су Срби православци, затим је уследило османско продирање и ширење ислама, а потом долазак Аустроугара и католичанства", објашњава за РТ Балкан историчар Драгослав Илић.
Саборни храм Христа Спаситеља највећи је православни верски објекат у Бањалуци. Првобитно изграђен као Црква Свете Тројице 1939. године, страдао је у немачком бомбардовању 1941. године.
Међутим, како нам је историчар Драгослав Илић објаснио, његова обнова тада је била могућа јер је био оштећен само један зид, али су усташке власти одлучиле да га уклоне.
"Са доласком комунистичких власти било је јасно да православни храм не може да постоји на таквом месту у ценру града, између здања као што су Банска управа и Бански двор. Тада је на том месту постављен споменик палим борцима Другог светског рата, а касније и бисте народних хероја. Одлука је била јасна – ту не може да постоји верски објекат, поготово не православни", истиче Илић.
Обнова храма започета је тек 1993. године, када је донета одлука да се храм реконструише на оригиналној локацији.
"Бањалучки епископ Јефрем рекао је: ако то значи рушење споменика, нећемо ни обнављати храм. Понудио је црквено земљиште, такође у ужем језгру центра града, да се споменик измести, и то је одличан пример како можемо обнављати, а да не рушимо", додаје Илић.
Катедрала Светог Бонавентуре изграђена је између 1885. и 1887. године, током аустроугарске владавине. Земљотрес 1969. године значајно је оштетио, а у обнови 1972–1973. године добила је свој данашњи облик, који подсећа на шатор – симбол привременог уточишта за све који су у земљотресу остали без крова над главом.
И Ферхат-пашина џамија, изграђена 1579. године, претрпела је штете у земљотресу. Међутим, као један од најзначајнијих споменика исламске архитектуре на овим просторима, потпуно је уништена током рата 1993. године, али је обновљена 2016. године.
Ферхадија је увршћена у културну баштину Босне и Херцеговине 1950. године, а касније и на УНЕСКО-ову листу споменика светске баштине.
Некадашњи новинар и директор Народног позоришта Републике Српске, данас професор медијске писмености, проф. др Ненад Новаковић, каже за РТ Балкан:
Ми припадамо озбиљној цивилизацијској култури. Обнова ових објеката показује да овај град има дугу историју и да поштује све културе које су га обликовале.
Граду у којем се одувек састају и растају Исток и Запад, због богате историје постаје све посећенија туристичка дестинација.
"Туристи све више траже специфичне и аутентичне садржаје и понуде, посебно засноване на нематеријалном културном наслеђу и локалном животу, док пансионске услуге постају мање битне. Град Бањалука, али и цела БиХ и регион, има огромно наслеђе и потенцијал за развој верског или културног туризам", објаснио је Шукало за РТ Балкан.
Истиче да је присуство ових верских објеката у блиској географској повезаности представља живу слику културне разноликости и богате историје, што је атрактивно за туристе.