Пицула нас напада, Вархељи нас брани: Не поштују људска права - али ће нам дати литијум

Европски комесар за проширење и суседство Оливер Вархељи представио је Пакет проширења Европске комисије за 2024. годину пред Одбором Европског парламента (ЕП) за спољне послове, а за Србију је оценио да је показала јасне знаке оријентације ка ЕУ и поручио да Комисија подржава отварање нових кластера.

Вархељи је у понедељак истакао да је питање усклађивања Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући са санкцијама, важно, али да "не може да буде једини или главни фактор за одређивање наших односа или дефинисање напретка на путу ка приступању ЕУ".

"Опипљива економска, хуманитарна и војна подршка Украјини, на пример, буџетска подршка од 50 милиона евра, енергетска опрема у вредности од 8,5 милиона евра, продаја муниције и стратешке одлуке попут меморандума о разумевању о кључним сировинама и ланцу вредности електричних возила су јасни знаци оријентације Србије ка ЕУ", нагласио је Вархељи.

Поновио је да ће напредак Србије у владавини права и нормализација односа са Приштином наставити да одређују укупан темпо приступних преговора са ЕУ.

"Србија се обавезала да ће у потпуности спровести све своје обавезе које произлазе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационог анекса постигнутих 2023. године, а сада се очекује да почне да испуњава своје обавезе", рекао је Вархељи.

Обавезе о којима говори Вархељи, да кажемо то речима председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, значе да ће Србија дефакто признати Косово и Метохију. И тиме, у неодређеном временском периоду од две до 22 године, постати једина чланица ЕУ која се одрекла дела сопствене територије како би ушла у срећну европску породицу "заједничких вредности". 

Пицула најављује посету Србији: Ко ће дочекати известиоца Европског парламента?

А на важност европских вредности, указао је, у делу када су службеници ЕУ Вархељију постављали питања, известилац ЕП за Србију Тонино Пицула. Његова замерка односила се на то да је Србија добила рекордна средства од ЕУ за инвестиционе пројекте, како је рекао, а да је постотак подршке српских грађана евроинтеграцијама још више опао. ЕУ није само економска заједница, већ пре свега "заједница вредности и поделе ризика". Он је додао да је, читајући извештај, извукао закључак да је напредак Србије оцењен као ограничен или како не постоји.

"Без обзира на рекордна финансијска средства која је Србија примила од ЕУ, мислите ли да је уопште напредовала у подручју стабилности институција које јамче демократију, владавину права, људска права те поштовање и заштиту мањина", упитао је Пицула одлазећег комесара.

Како известилац ЕП за Србију долази из Хрватске, вероватно је ово чланица ЕУ на коју треба да се угледамо када су у питању људска права те заштита мањина, али и заједничке вредности. Да хапсимо на граници због певања песама о родном крају чију нову повијест пјесма не препознаје јер је из оних давних времена, пред-европских. Да поздрављамо националне мањине графитима на њиховим кућама "убиј", "закољи", "на врбе". Или да делимо заједничку вредност кокетирања и отвореног обожавања идеологије крви и тла.     

Вархељи је, одговарајући на питања посланика и Пицулине жалопојке, нагласио да нема пречица за кандидате, а на питања о усклађивању спољне политике Србије и односу са Русијом, рекао је да не сме бити дослуха са Русијом, али да се не смеју заборавити ни стратешки избори Србије.

"Не заборавите на литијум, који је закључен са Европљанима, а не са Кинезима. Не заборавите на либерализацију тржишта гаса. То ће се догодити врло брзо. Не заборавите и огромну подршку коју Србија пружа Украјини, било у муницији, било на неки други начин. Тако да мислим да треба да гледамо и ширу слику", поручио је Вархељи.

Европски комесар, вероватно никако случајно, два пута је у представљању овог извештаја похвалио Србију због тога што испоручује муницију Украјини. По више пута поновљеним изјавама највиших званичника државе, Србија нити испоручује нити продаје муницију Украјини, али она ипак завршава у овој земљи преко посредника, како је објашњавано. 

То је познати танак лед за председника Србије Александра Вучића, на који га прозападни медији, па и европски пријатељи, радо изводе.

Прича о продаји муниције Украјини завртела се поново овог лета. Вучић је тада за "Фајненшел тајмс" изјавио да је свестан да би део оружја произведеног у Србији могао да заврши у Украјини преко посредника, али "шта је алтернатива за нас? Да га не производимо? Да га не продамо", упитао се тада Вучић. На конференцији за новинаре након објављивања тог текста, Вучић је истакао да је све извезено дозвољеним крајњим корисницима са којима имамо потписане уговоре.