Ставови европских званичника да Приштина треба само да начини један корак који би је одвео у Савет Европе, да нацрт Заједнице српских општина проследи тзв. уставном суду, не задовољавају апетите за чланство у међународним организацијама тзв. Косова. Они сада ЗСО покушавају да трампе за столицу и у другим телима, а међу најжељенијој НАТО алијанси, уз то да обезбеде гаранције и за ЕУ, али и папир са признањем "пет држава чланица Уније".
Потискивајући званични Бриселски споразум по чијем слову су начела ЗСО договорена, а недавно и уоквирена европским моделом – који приштинска страна третира као нон-пејпер, приштински представници стављају партнерима на тацну добру вољу да "једнострано спроведу потписане споразуме", али само уз чврсто обећање да ће имати користи од тога. Уз то би, ЗСО коју би после више од деценије, извукли из фиоке, остала без своје суштине, јер би Аљбин Курти да је са централног, спусти на општински ниво асоцијације, док истовремено, брисањем трагова српске државности на КиМ, симултано ради на њеном обесмишљавању.
Какву Курти сад игра игру и да ли би и формирањем ЗСО, уз првобитне напоре да је сведе на ниво љуштуре, свакодневним укидањем српских институција на северу и прогоном Срба, раскрчио пут ка међународним организацијама?
Професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић указује на то да Приштина сада улази у отворену трговину и покушава да испреговара да не да ништа, а узме све.
"До сада је политика Приштине била да испровоцира инцидент који би довео Србију у сукоб са НАТО-ом, а сада покушава да нешто ућари за себе. Не верујем да су ти захтеви нешто што је реално, јер је сигурно да земље ЕУ које нису признале независност, неће тек тако неко наговорити да то учине. С друге стране, када је реч о претензијама ка НАТО-у, треба имати у виду да тзв. Косово већ на неки начин сарађује са НАТО-ом, са базама, обукама, али њима је чланство потребно да би обезбедили неку врсту додатног признања. Приштина покушава да када је реч о ЗСО, ништа не понуди, јер је притисак ка томе да испуни обавезу у последње време већи", објашњава проф. Вулетић за РТ Балкан.
Коментаришући Куртијеве изјаве да је на снази Охридски споразум, а да је Бриселски део претходних власти, Вулетић истиче да су споразуми важећи све док се не догоди нека ситуација која ће анулирати претходни.
"Охридски није анулирао Бриселски, он је само један део у оквиру ширег процеса и једно не искључује друго. Оно што је за Приштину проблем, што би долазак Трампове администрације могао озбиљно да поремети оно што су биле њихове жеље и намере. Зато се сада преузима иницијатива да се ствари помере и да се створи некаква пожељнија ситуација на терену. Сматрам да је то врло тешко постићи, јер упркос свему, НАТО није организација која је спремна да прима ентитет који нема дефинисане елементе државности. Не верујем да је то могуће, као ни да ће државе које нису признале тзв. Косово, то да учине", наводи проф. Вулетић.
Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић истиче да је ЗСО "Дамоклов мач" који виси над Србијом и додаје да кроз наше ишчекивање да се осигура бољи положај српског народа на КиМ, они у ствари чекају да признамо тзв. Косово.
"У међувремену, спроводи се политика притисака да се Срби одливају према централној Србији, а Курти је употребљен као агент провокатор. Идеално решење за све који су нам преотели Косово је да – ако нема Срба, нема никаквог проблема, а ни ЗСО, па се стално купује време. Курти који полаже реализацију ЗСО у замену за пријем у НАТО, је део исте ствари, он у том случају разводњава ЗСО, преноси је на ниво општине тврдњама да не постоји одговорност владе тзв. Косова за њено формирање", наводи Јовановић за РТ Балкан.
Ипак, подсећа Јовановић, пријем тзв. Косова у НАТО би био супротан његовим принципима, јер је његова политика да прима само земље које су међународно признате и немају нерешене проблеме.
"Курти се игра са појмом државности, а кроз то се међународна јавност навикава и прихвата тзв. Косово иако није савршено као чланице УН. Последње изјаве званичника ЕУ показују да се прелази преко свега другог и да се инсистира само на Охридском споразуму, а Бриселски су потпуно заборавили. Ми смо све друге услове испунили, а значи ли то да ми треба да тражимо враћањем на пређашње стање јер главно ЗСО није остварено?", пита се Јовановић.
Премијер привремених приштинских институција јуче је поручио да "не може да формира ЗСО, јер то овлашћење немају извршне власти и према тзв. косовским законима је у надлежности самих општина". Он је истакао да не може да формира ЗСО на нивоу "републике", већ да је на општинама да направе заједницу, као и да "Бриселски споразум није шведски сто где Србија може да узме шта хоће, а остало да одбаци".
"Слободу удруживања имамо у Уставу, али и у Закону о локалној самоуправи. У два члана је врло јасно речено како се прави асоцијација општина. Асоцијација која се намеће одозго је диктат, није удруживање", навео је Курти у интервјуу на Алсат М телевизији.
Курти за то окривљује званични Београд наводећи да "Србија говори о старим споразумима које су правили њени претходници, а не примењује последњи споразум за нормализацију".
"Имамо договор у Бриселу. Споразум је основни за узајамно признање, барем де факто и мора се применити. Али, Србија прича о старим споразумима које је поништио уставни суд. Не поричем договоре које су склопили претходници, али не треба их ставити као кола испред коња", наводи Курти.
Портпарол ЕУ Петер Стано недавно је изјавио да Косово не може да побегне од својих обавеза из Бриселског дијалога, као и да означавање европског нацрта статута ЗСО као "нон-пејпера" од стране његових званичника, показује недостатак поштовања обавеза из дијалога.
Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић рекао је да је свако негирање обавезе Приштине да омогући формирање ЗСО, онако како је предвиђено Бриселским споразумом, најдиректније рушење дијалога и процеса нормализације односа са Београдом, а пре свега је наставак политике прогона и етничког чишћења Срба са простора КиМ.
Да подсетимо, Приштина је у мају ове године добила статус придруженог члана Парламентарне скупштине НАТО. А парламентарна Скупштина Савета Европе усвојила је у априлу нацрт извештаја известиоца за тзв. Косово Доре Бакојани, у којем се препоручује да се Приштини одобри да постане члан Савета Европе, након што је спроведена одлука тзв. Уставног суда у Приштини да се после осам година, СПЦ упише као власник имовине манастира Високи Дечани. Након тога, чланство тзв. Косова није се нашло на дневном реду Комитета министара СЕ на заседању у мају.