Руди Чајавец, пилот војске Краљевине Југославије, важан чиновник НДХ, зачетник партизанске авијације, проглашен народним херојем 1951. године, остаје једна од најзагонетнијих личности Другог светског рата.
"Историја, као озбиљна наука, не познаје светле или тамне личности. Свако време преиспитује неке прошле процесе и даје нови суд о њима. Тако се и погледи на период од 1941. до 1945. из савремене перспективе разликују од оних у времену социјалистичке Југославије. Црно-бели и једнострани судови не могу осликати личности попут Рудија Чајавеца", изјавио је за РТ Балкан историчар Жељко Вујадиновић.
Чајавец је рођен у околини Какња, а Правни факултет завршио је у Београду. У младости је био близак левичарским покретима студентске омладине. Историчар Драгослав Илић наводи за РТ Балкан да је Чајавец учествовао у демонстрацијама и био хапшен, а крајем тридесетих завршио је школу резервних официра из ваздухопловства.
Пред сам рат одлази у Француску на Сорбону на докторске студије, а након окупације Француске враћа се у земљу. Кратко борави у Сплиту, а затим у Бањалуци, где га затиче капитулација Југославије и напад Немачке, објашњава Илић.
Са адресом у чувеном бањалучком хотелу "Палас" био је шеф Уреда за колонизацију, радећи на пописивању и расподели одузете имовине Срба и Јевреја.
"Тај уред је додељивао имовину лојалнима усташкој власти, првенствено делу католичког и муслиманског становништва. Становао је у хотелу 'Палас' заједно с високим функционерима НДХ и био близак истакнутим личностима, укључујући Виктора Гутића, тадашњег командира полиције", истиче Вујадиновић.
Током лета 1941. године прелази на војни аеродром у Залужанима. Та база је била кључна за НДХ, јер су се ваздушним путем опскрбљивала опкољена подручја. У мају 1942. направио је заокрет, те са посадом и муницијом, авион спустио на територију коју су контролисали партизани.
"Чајавец, заједно са механичаром Милутином Јазбецом и пилотом Фрањом Клузом, планирао је прелазак. Дана 23. маја 1942. пребегао је на партизанску територију с опремом, наоружањем и муницијом, слетевши на приједорски аеродром Урије", наводи Илић.
Тај догађај се сматра почетком партизанске авијације. Према сведочењима, имао је везе с комунистима и пре рата, достављајући поверљиве информације, сагласни су обојица историчара.
"Његов заменик је, чувши да је приступио партизанима, тврдио да му је тешко поверовати у његову комунистичку оријентацију. Питање идеолошке опредељености Рудија Чајавеца остаје неразјашњено до данас", додаје Вујадиновић.
Чајавец је погинуо у акцији 1942. године. Према неким изворима, извршио је самоубиство након тешког рањавања, док други тврде да су га убиле четничке јединице.
После рата брзо је стекао славу и добио ореол зачетника партизанске авијације.
"Остаје отворено питање колико је одржавао контакте с комунистима и колико је својим информацијама допринео антифашистичкој борби", закључује Вујадиновић.
По Рудију Чајавецу названа је једна од највећих југословенских фабрика електронске опреме, која је производила телевизоре, пејсмејкере, микропроцесоре и радио апарате. Смештена у центру Бањалуке, некада је запошљавала око 10.000 радника, данас су ту бутици, кафићи, сале за свадбе и сахране, просторије политичких партија и истурена одељења приватних факултета.