Србија и Балкан
Албанизација српских села и насеља: Курти најављује стотине нових кућа за Албанце на северу КиМ
Срби на Северу градњу кућа за албанску заједницу доживљавају као још један вид притиска и тврде да ће ти пројекти у српским срединама свакако допринети да још неке српске породице оду у централну Србију
Министар инфраструктуре тзв. Косова Љибурн Аљију и градоначелник Северне Митровице Ерден Атић уручили су јуче у насељу Брђани изнад центра Северне Митровице кључеве двадесетак новосаграђених кућа за Албанце у овом насељу.
Аљију је у објави на друштвеним мрежама написао како је само овај пројекат изградње кућа за "мањине" на Северу вредан 1,5 милиона евра, да ће укупно 21 кућа бити реконструисана а још четири објекта реновирана и да ће се у њих уселити 25 породица.
Уручујући кључеве, Куртијев министар додао је како је то "болна прича", те како се ради о "хиљадама породица на северу земље од којих је велики број насилно отишао након завршетка рата".
Изградња нових кућа и реконструкција старих у насељу Брђани, само је један од пројеката који се реализују или се најављује реализација у четири општине на северу КиМ.
Тако је тзв. косовски премијер Аљбин Курти јуче изјавио да је на Северу већ изграђено на десетине кућа за Албанце и да ће на стотине још бити изграђено.
"На северу наше земље изграђено је на десетине кућа и на стотине ће бити изграђено. Министар Аљију је заједно са градоначелником Северне Митровице Атићем уручио кључеве кућа у оквиру пројекта који користи 25 породица", рекао је Курти.
Пројекат обнове кућа за Албанце у Брђанима најављен је још прошле године, а пре пола године ово насеље обишао је Курти пошто је његова влада одобрила још четири милиона евра за ове пројекте.
Изградњу 200 кућа за "мањинске заједнице" на северу КиМ средином августа ове године најавио је министар администрације и локалне самоуправе у влади тзв. Косова Ељберт Краснићи. Он је тада рекао да ће више од 100 кућа градити Министарство локалне самоуправе а остатак једна невладина организација која се бави хуманитарним радом.
Према до сада познатим подацима за изградњу албанских кућа на Северу одвојено је најмање седам милиона евра.
Овако масовна градња кућа за албанске породице у општинама са српском већином покренута је после маја прошле године и доласка нових албанских градоначелника у четири општине који су на изборима које су бојктовали Срби на те функције изабрани са по пар стотина гласова.
Са друге стране, Косовска полиције прекинула је летос и забранила радове на путевима у насељу "Сунчана долина" у општини Звечан.
Градња повратничког насеља за Србе "Сунчана долина" изнад центра Звечана почела је пре осам године средствима Владе Србије. Прве српске породице, углавном са више деце као и социјално угрожена лица уселиле су се почетком ове године.
За Приштину изградњу овог насеља од почетка је "нелегални пројекат". Наводе да се насеље подиже без дозвола, а из Куртијевог Самоопредељења више пута је поновљено да се ради о покушају "колонизације Косова".
"Дугорочно гледано, градња албанских кућа, насеља свакако може да промени етничку структуру становништва на Северу и то је образац који се понавља и који је већ виђен. Тако је, рецимо, на Косову промењена етничка структура у насељима у којима су Срби до Другог светског рата чинили већину. Образац је као пресликан из 60-их, 70-их, 80-их година прошлог века. Слично се дешавало и раније па су тако 60-их година у селима око Подујева, где су Срби чинили већину, вољом тадашње комунистичке администрације у Приштини у одређеном делу села направљене куће за Албанце. То је тада образложено идејом братства и јединства да другови Албанци који су дошли из Албаније немају где да живе, ми ћемо им дозволити да живе са нама, и то је у многоме променило етничику структуру у тим селима", изјавио је летос за РТ Балкан Александар Гуџић, историчар из Грачанице говорећи о овим пројектима.
По његовим речима, о процесу повратка Срба на КиМ данас више нема речи.
"Процес повратка који тече од почетка 2000-их до данас је на нивоу статистичке грешке. Иако је до повратка долазило, тај повратак био је неодржив. Имамо много села у којима су некад живели Срби а то су данас празна места, села духова, празних кућа које пропадају. Званична Приштина као и међународна заједница нису показали жељу да тај повратак учине одрживим, а треба признати да је за то делом, ранијих година одговорна и власт у Београду јер није учињено довољно да се помогне тај повратак и да се тај повратак учини одрживим конкретним идејама и плановима", речи су Гуџића.
Срби на Северу градњу кућа за албанску заједницу доживљавају као још један вид притиска и сматрају да ће ти пројекти у српским срединама свакако допринети да још неке српске породице оду у централну Србију.
Прошле године је у Северној Митровици, приликом изградње приступног пута за обнову једне албанске куће, у улици близу храма Светог Димитрија, булдожерима је пробијен пут кроз старо српско гробље. Оскрнављено је више гробова а део костију Срба сахрањених на том гробљу завршио је на депонији у Северној Митровици.
