Малолетничке трудноће носе висок ризик за девојчице: Најмлађа трудница имала само 13 година

У протекле две године 1.200 малолетница је затруднело, а најмлађа трудница имала је само 13 година, подаци су Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Од тог броја скоро 300 њих је одлучило да прекине трудноћу. Забрињава податак што се из године у годину спушта старосна граница за ступање у сексуалне односе младих.

Светски дан контрацепције: Статистикa у Србији - абортуси, непоуздане методе и потреба за едукацијом

Руководилац Програма за праћење права детета у УНИЦЕФ-у Ана Продановић каже да малолетничке трудноће носе висок ризик за девојчице у смислу компликација трудноће, могућег смртног исхода, као и дугорочне последице које се односе на њихово учешће у друштву и образовање, због чега је неопходно едуковати децу о репродуктивном здрављу.

Она је, поводом Светског дана детета, рекла да су анализе показале да се малолетничке трудноће веома често поклапају са неким другим друштвеним појавама као што се сиромаштво и нижа стопа образовања родитеља, због чега је важно да се и у тим областима настави превентивно деловање.

Kада је реч о правима детета у Србији, Продановићева је рекла да је Србија веома рано потписала и ратификовала Kонвенцију о правима детета и имала дугачак период током ког се интензивно радило на правима деце, истакавши да је дечија смртност значајно опала од деведесетих година.

Гинеколог из Института за мајку и дете др Убавка Радивојевић навела је да је незнање и неинформисаност о репродуктивном здрављу један од кључних фактора ризика због којих долази до малолетничке трудноће, због чега је неопходно радити на адекватној едукацији младих о могућим ризицима и компликацијама сексуалних односа.

Додала је и да се лекари на Институту за мајку и дете често сусрећу са адолесценткињама које имају најразличитије здравствене тегобе као што је поремећај хормона, поремећај менструалног циклуса, али и нежељена трудноћа.

Сматра да се у случају малолетничке трудноће ради о кршењу дечијих права, за шта одговорност сносе родитељи, систем образовања, као и здравствени систем.

Kако је навела, млади нису адекватно информисани о ономе што би требало да знају о сексуалним односима и који су могући ризици и компликације, зато што информације о томе најчешће добијају из различитих извора, углавном на интернету, који су непроверени и непоуздани.