Србија и Балкан

Универзитет у Београду затражио стручну и јавну расправу поводом најављених измена закона

Универзитет сматра да предложену допуну треба преобликовати и отклонити недостатке, јер би се њеним усвајањем и применом урушили темељи националног система високог образовања
Универзитет у Београду затражио стручну и јавну расправу поводом најављених измена закона© Fishman/ullstein bild via Getty Images

Универзитет у Београду затражио је данас стручну и јавну расправу поводом најављених измена закона у области високог образовања, као и да се предлог за допуну закона повуче из скупштинске процедуре, јер сматрају да привилегује стране универзитете.

"На тај начин се девалвира не само рад Националног тела за акредитацију и обезбеђивање квалитета у високом образовању, већ се и сви универзитети у Србији (и државни и приватни) доводе у изразито неравноправан положај. Не треба сметнути с ума да су трошкови акредитације веома високи, тако да сваки циклус акредитације представља тежак удар на буџете факултета", наводи се у саопштењу које је потписао ректор БУ Владан Ђокић.

Универзитет сматра да предложена допуна Закона о високом образовању треба да се повуче из скупштинске процедуре, јер би се њеним усвајањем и применом урушили темељи националног система високог образовања.

Универзитет наводи да је спреман да кроз Радну групу учествује у преобликовању предложене одредбе, у циљу отклањања, како кажу, суштинских недостатака.

"Универзитет у Београду није против конкуренције, већ против неједнаких услова и неоправданог привилеговања страних универзитета на уштрб институција од националног и историјског значаја", наводи се у саопштењу.

Универзитет наводи да је најављено субвенционисање страних универзитета, оцењујући да се тиме доводи у питање уставност предложених допуна.

"Најављено субвенционисање страних универзитета – ослобађање процеса акредитације у Србији, као и субвенционисање студената, насупрот дугогодишњем недовољном улагању у високо образовање, примери су дискриминаторног поступања којим се доводи у питање уставност предложених допуна, али је и потенцијални генератор класних и социјалних неједнакости у друштву", оценили су из београдског универзитета.

Универзитет оцењује и да у законском предлогу није јасан критеријум престижности, ако се има у виду да се два српска универзитета, Универзитет у Београду и Универзитет у Новом Саду, налазе у првих два до три одсто на Шангајској листи.

"Поред тога, у појединим научним областима високо се рангирају и Универзитет у Нишу и Универзитет у Крагујевцу. Да ли то значи да ће универзитети који долазе у Србију бити боље рангирани од наших универзитета", питају из БУ.

Како се наводи, предлог закона ушао је у скупштинску процедуру, а да се о њему претходно нису изјаснили Радна група за израду измена и допуна Закона о високом образовању, Конференција универзитета Србије и остали чланови академске заједнице.

Универзитет је навео да државни факултети имају низ замерки на финансирање, због чега је апеловао на владу да измирује материјалне трошкове високошколских установа и изједначи цену рада у високом образовању са основним и средњим образовањем.

У саопштењу се наводи да увођење Система за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање (СПИРИ), представља велики терет за академску заједницу а да је рок за обучавање и прилагођавање кратак и да би одлагање било целисходно решење.

image