Откад је преднацртом Грађанског законика покушано да се сурогатство уведе у правни оквир Србије, оно изазива контроверзе и озбиљне етичке полемике у друштву.
Јавност расправља о томе да ли беба може да буде предмет уговора две стране, да ли онда говоримо о куповини детета, трговини људима и потенцијалном криминалном аспекту "изнајмљене материце", те питања да ли жене (сурогат мајке, родиље) треба да се сведу на материце, да ли ће доћи до могућих злоупотреба и компликација у сродничким односима и традиционалних улога у друштву.
С обзиром на то да је сурогат мајчинство још увек забрањено у Србији, многи парови са проблемом инферилитета за помоћ се обраћају домаћим и страним агенцијама - које су од сурогатства направиле бизнис.
Једина агенција која се бавим овим услугама на овим просторима је "Линк4мед", чија власница Сања Јовановић координише и води кроз поступке свих врста ВТО програма у иностранству.
Она за РТ Балкан каже да агенција организује и координира све програме сурогат мајчинства у земљама где је то законски дозвољено – пре свега у Украјини, која се позиционирала као дестинација за сурогат мајчинство, и Грузији, која постаје све популарнија од отпочињања руске Специјалне војне операције.
На списку земаља где се реализују сурогат програми су и Киргистан, Јерменија, Мексико, Колумбија, Северни Кипар, САД, а новина је да је сурогатство од скоро могуће и у Албанији.
"За услуге координације код нас не постоји конкуренција, и то не само у Србији него на простору Западног Балкана. У нашој контакт-листи имамо око 600 људи који су исказали заинтересованост за сурогатство, а парови и појединци нам долазе из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Словеније и наши грађани из дијаспоре. До сада смо остварили око 50 успешних сурогат програма", наводи она.
Јовановићева истиче да за комплетан поступак, у зависности од врсте програма, одабране клинике и државе, треба издвојити од око 40.000 до 80.000 евра. Сума се уплаћује по фазама у четири рате и највећи новчани део одлази сурогат мајци.
Наша саговорница објашњава ко има право да конкурише за сурогат програм.
"Званичан податак СЗО је да сваки шести пар има проблем са стерилитетом, док је код нас у пракси то заправо сваки трећи. Да би били адекватан кандидат за остваривање потомства преко сурогат поступка, будући родитељи морају да имају одређене медицинске индикације. То су углавном жене које су исцрпеле све друге могућности, или да су имале четири неуспешна ВТО поступка, односно услед здравственог стања не могу да изнесу трудноћу јер је угрожен њен, живот детета или оба. Индикацијом се сматра и недостатак материце или њена абнормалност, да имају срчане или бубрежне сметње, проблем са дијабетесом, канцерима, психичким тешкоћама... Ми смо имали у реализацији више од 10 жена са туморима које су завршиле програм", наводи она и истиче да су хетеросексуални парови 95 одсто њихове клијентеле.
Са друге стране, јављају им се и ЛГБТ појединци, али углавном како би се информисали о детаљима.
Јовановићева додаје да када им се пар јави, на основу њихове ситуације, дају препоруку за дестинацију и клинику где ће се реализовати програм. Програм у просеку траје две године.
"За класичан брачни пар потребно је да имају венчани лист или доказ да су у ванбрачној заједници. Потребна је да будући родитељи имају потпуну медицинску документацију са дијагнозама, историјом лечења, негде као услов постоји и старосна граница. Документи се по комплетирању шаљу у клинику, а програм почиње када се потврди испуњеност свих услова. Ми завршавамо целокупну администрацију, задужени смо за комуникацију на страном језику са родитељима и сурогат мајком, коју налази инострана агенција. Потом се приступа уговарању. Све обавезе сурогат мајке се уређују уговором са будућим родитељима. Процес регрутације уређен је законски, зна се ко може да буде сурогат мајка. Њен генетски материјал се не преноси, она само носи трудноћу за будућу мајку, па је само важно да је доброг репродуктивног и психолошког здравља, како би била свесна шта је све чека. Неопходно је и да има једно своје живорођено дете, а у случају да је удата, и сагласност супруга. Постоји и старосна граница, до 35 година, али су то обично жене од 30 до 35 година", наводи она.
Наглашава да су наша схватања о томе како су сурогати сиромашне, необразоване жене које долазе из руралних крајева – само предрасуде.
"Новац јесте сатисфакција, али није једини мотив. Законска регулатива дозвољава да се до три пута окушају у тој улози. Највећи број жена је из Кијева. Парови и сурогати могу да се чују, да је посете, шаљу слике ултразвука, неки развију пријатељске односе...", наводи представница "Линк4мед" агенције.
Истиче да, када беба дође на свет, постоје унапред дефинисане процедуре на границама, амбасаде земаља чији грађани реализују програме су укључене у цели поступак, а парови су дужни да се распитају у својој амбасади о поступку изласка детета из земље и његове регистрације (добија се родни лист са именима биолошких родитеља, где се сурогат мајка не спомиње). Поред копије докумената родитеља (пасоша и привремени путни документ), ради се и ДНК анализа као доказ да је један од родитеља генетски везан за бебу.
"Сурогатство у Србији није дозвољено, али је неопходно, а потреба за тим ће само да расте. Наилазимо на разне осуде, али што се више прича о томе у последње време, разбијају се предрасуде... Свако има право да буде родитељ, то право је регулисано Уставом Србије, а норма у ЕУ је да не можете да забраните људима да да одређен акт ураде тамо где је то дозвољено. Тиме што немате регулативу за неку област, не значи да ће се те илегалне радње зауставити, вероватније да ће само прећи у сиву зону. Људи нису свесни опасности коју таква неуређеност носи, јер према нашем Уставу, жена која роди дете, је и мајка детета", упозорава она.
Алтруистично сурогат мајчинство (без надокнаде), поред поменутих држава, препознато је и у правном систему Велике Британије, Холандије, Израела, Грчке, скандинавских земаља, Канаде, Грузије, Аустралије и Северне Македоније, док је забрањено у, рецимо, Француској, Шпанији, Немачкој и Италији.