Србија и Балкан
Празници као симбол подељености Босне и Херцеговине
У Републици Српској је данас празник и нерадни дан, обележава се – Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, у федерацији је то уобичајен радни дан
У Републици Српској је данас празник и нерадни дан, обележава се – Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. У Федерацији је то уобичајен радни дан. БиХ нема закон о празницима, тако да су празници који се поштују у оба ентитета, Нова година и Први мај.
Дугогодишњи бањалучки новинар Жарко Марковић за РТ Балкан објашњава да је прошло близу три деценије од потписивања Дејтона и да чињеница да је датум парафирања споразума празник у Републици Српској, довољно говори о томе колико систем, а и грађани, пажње поклањају том догађају.
"Огроман број грађана и даље добро памти рат и разарања па је сасвим логично да памте и дан када је све то престало и када је успостављен тада наизглед крхки мир који траје већ три деценије", истиче Марковић.
Јутро у Републици Српској је почело са оглашавањем бројних званичника. Први је празник грађанима честитао председник Милорад Додик.
"Дејтонски споразум није био само документ који је прекинуо сукобе, већ је поставио реалне темеље за политички систем заснован на равнотежи и равноправан живот три конститутивна народа. Овај споразум остаје стуб на којем се једино може градити мир и стабилност", поручио је Додик.
Дејтон је донео међународно признање Републици Српској, што је веома важан факт за Србе који живе у Босни и Херцеговини и који су се четири ратне године борили за стварање своје заједнице која и данас има основне елементе државности: становништво, територију и власт.
Међутим, оно што су радници, сељаци, студенти, очеви, браћа, синови обучени у униформе Војске Републике Српске стварали, политичари су мало по мало губили. Окрњено је прво у Дејтону, а затим је постепено одузимано у протекле три деценије мира.
Чим је потписан Дејтон, делегација Републике Српске, али и добар део грађана, посебно Сарајлија који су потезом оловке изгубили вишевековна огњишта, нису били задовољни договореним у америчкој војној бази "Рајт Петерсон".
Након што је рат заустављен и споразум мира ступио на снагу, донето је више од 100 одлука којима је са нивоа Републике Српске на ниво Босне и Херцеговине пренето више од 80 надлежности.
Надлежности су преношене одлукама високог представника и Уставног суда БиХ, усвајањем закона у Парламентарној скупштини БиХ и доношењем подзаконских аката Савета министара и других органа на нивоу БиХ, као и условљавањем од стране међународних организација.
"Повратак у оквире Дејтона једна је од кључних тачака српске политике у БиХ. Треба имати у виду да је у протекле три деценије, што интервенцијама странаца, што деловањем домаћих политичара, тај споразум у одређеној мери измењен и деградиран. Данас у БиХ постоји низ институција које Дејтонски споразум, односно Устав који је саставни део тог акта, није предвидео и то је једна од оних сталних тачака кључања у политичким односима у земљи. Ценим да ништа горе не би било у Босни да данас не постоје Суд и Тужилаштво БиХ којих нема у Дејтону. Напротив", оценио је Марковић.
Једна од најболнијих реформи била је укидање Војске Републике Српске, тзв. реформа одбране проведена 2005. године. Оружане снаге БиХ формиране су из састава ентитетских војски – Војске Републике Српске и Војске Федерације БиХ која је била састављена од Хрватског већа одбране и Армије РБиХ. Оваква војска у чијем је саставу и данас 3. пешадијски Република Српска пук постоји, али је чињеница да се припадници из Војске Републике Српске никада нису заклели Босни и Херцеговини.
Сарајевски медији су назвали инцидентом догађај од 16. априла 2005. године када су регрути ВРС приликом полагања заклетве у две касарне заклели се да ће бранити суверенитет и независност Републике Српске, уместо Босне и Херцеговине.
Погледи на прошлост, садашњост и будућност су толико супротни да се политички актери у Босни и Херцеговини никада нису усагласили око заједничких празника. Данас је празник у Републици Српској, за четири дана, на годишњицу ЗАВНОБиХ-а, биће у Федерацији БиХ.
"Сматрам да су српске политичке снаге неоправдано потцениле или скрајнуле причу о ЗАВНОБиХ-у само због тога што је форсира федерална страна. Мислим да је могуће одати дужно поштовање према том догађају, а да из свега буде искључена некаква имагинарна државност БиХ која са 25. новембром има везе отприлике исто као и са 4. јулом који обележавају Американци. Негирајући тај датум, српска политика упада у замку негирања тековина ЗАВНОБиХ-а, који је био претежно српска прича, што доказује чак и један летимичан поглед на списак делегата који су се тог 25. новембра 1943. окупили у Мркоњић Граду. На том списку су углавном Срби, а то говори да су Срби били носиоци антифашистичке борбе у Босни и Херцеговини. Па се одрицањем од ЗАВНОБиХ-а одричемо и те борбе", закључује Марковић.
